Пређи на садржај

27. НОВЕМБАР 2015.
ЈУЖНА КОРЕЈА

Стотине Сведока из Јужне Кореје уложили жалбе Радној групи Уједињених нација

Стотине Сведока из Јужне Кореје уложили жалбе Радној групи Уједињених нација

У јулу и августу 2015, преко 600 младића који се налазе у затворима Јужне Кореје поднело је жалбе Радној групи која се бави затварањима без законске основе. Сви они су због личних верских убеђења одбили војну службу и зато су кривично гоњени, осуђени и стрпани у затвор на 18 месеци.

Основа за жалбе

Дана 15. октобра 2014, Савет УН за људска права усвојио је одлуку по којој је Јужна Кореја проглашена кривом што је оне који су уложили приговор савести затварала без законске основе. Та одлука је темељ за подношење жалби Радној групи.

Под овлашћења Радне групе спада „испитивање случајева самовољног лишавања слободе и сваког лишавања слободе које се коси [...] с међународним правним инструментима на која су се државе обавезале“.

Ду-ђин Оу, правни заступник оних који улажу жалбе, објашњава зашто је њихово затварање самовољно.

Међународни стандарди налажу државама да омогуће прихватљиву алтернативу грађанима који због савести одбијају војну службу. То је зато што је право на приговор савести на војну службу тесно везано са слободом савести и вероисповести. Али власти Јужне Кореје се оглушују на позиве међународне заједнице да омогуће цивилну службу.

Објективан посматрач би с правом могао рећи да је „самовољно“ то што Јужна Кореја упорно одбија да реши проблем који траје 60 година и који је утицао на живот више од 18 000 мушкараца и њихових породица. Та држава није обезбедила „ефикасан правни лек“ за оне који улажу приговор савести, те је тако одбацила пет засебних одлука Савета УН за људска права. Свакако је неправедно и неприкладно затворити оне који су одлучни да никоме не наносе зло.

Захтев Радној групи

Младићи из Јужне Кореје, који су уложили жалбе Радној групи, траже да се:

  • „Изведе закључак да затварање оних који су уложили приговор савести на војну службу представља затварање без законске основе.“

  • „Наложи Републици Кореји да одмах ослободи из затвора оне који су уложили жалбе и да им се избришу криминални досијеи.“

У затвору због своје вере

Један од младића који је уложио жалбу је и Ђун-хјеок Ан. Он сматра да су он и остали неправедно осуђени као криминалци. Мајка га је одмалена поучавала да разуме библијска начела и живи по њима. Иако је млад, одлучио је да служење војске није у складу с његовим веровањима и савешћу. * Узимајући у обзир стање у Кореји, трезвено је размислио и разумео које су последице одбијања војне службе. О томе је рекао:

Мислим да не треба да ме затворе јер се држим својих веровања. Када би власти пружиле могућност цивилне службе, ја бих је прихватио. Због свог уверења да ником не наносим зло сигурно не заслужујем да будем кривично гоњен и кажњен.

Како ће Јужна Кореја реаговати на притисак да донесе промене?

Радна група ће јужнокорејским властима проследити укупно 631 жалбу и затражити коментаре и запажања. Када се власти буду огласиле, Радна група ће изнети своје мишљење и препоруке проследити Савету УН за људска права. Уколико Савет процени да затварања оних који улажу приговор савести немају законског основа, Јужна Кореја ће се суочити с озбиљном критиком због кршења људских права, на чије се поштовање обавезала као чланица међународне заједнице. Господин Оу је запазио:

Јужна Кореја је до сада одбијала да реагује на притисак међународне јавности да усвоји закон који би омогућавао цивилни програм за оне који улажу приговор савести. Такође се увећава и притисак домаћих судова. Недавних месеци, два окружна суда су донела ослобађајуће пресуде у шест случајева приговора савести на војну службу. Од 2012, судије су послале седам случајева Уставном суду Јужне Кореје, на ком су јула 2015. саслушани докази у покренутим случајевима.

Оглушујући се о међународно право, Јужна Кореја сваког месеца осуди и пошаље у затвор од 40 до 50 Сведока. Господин Ан и сви остали Сведоци осуђени због приговора савести на војну службу жељно ишчекују одлуке Уставног суда Јужне Кореје и Савета УН за људска права.