Савет Уједињених нација за људска права осудио је владу Јужне Кореје због самовољног затварања особа које су уложиле приговор савести на служење војске и кршења њиховог права на слободу савести. Ово је пети пут да је Савет осудио Јужну Кореју због затварања приговарача савести, али се први пут наводи да је то затварање било самовољно. *

У претходне четири пресуде које су се односиле на укупно 501 приговарача савести, Савет је констатовао да Јужна Кореја угрожава њихову слободу мисли, савести и вероисповести, која је загарантована чланом 18 Међународног пакта о грађанским и политичким правима. Међутим, последња пресуда је отишла корак даље. Усвојена је 15. октобра 2014, а објављена 14. јануара 2015. и односила се на 50 младих Сведока. * Према мишљењу Савета, затварањем ових младића зато што су поступали у складу са својим основним правима прекршен је и члан 9 Међународног пакта о грађанским и политичким правима, којим се забрањује самовољно затварање и гарантује право на одштету. Савет је навео да се значење израза „’самовољно‘ [...] мора проширити како би обухватио оно што је неприкладно [и] неправедно“. Стога су закључили да је „затварање као казна за поступке који су у складу са слободом вероисповести и савести загарантованом чланом 18 Међународног пакта“ самовољна одлука.

У својој одлуци Савет је позвао владу Јужне Кореје да избрише криминалне досијее 50 Сведока и да им плати одговарајућу одштету. Осим тога, наведено је да је влада „обавезна да [усвоји] законске мере којима се гарантује право на приговор савести“. У року од 180 дана по доношењу ове одлуке, Јужна Кореја је дужна да пружи „информације о мерама које је предузела како би испунила захтеве наведене у препорукама“.

Јужна Кореја упорно одбија да уведе цивилну службу, тврдећи да то представља претњу по националну безбедност и да нема пуну сагласност јавности о питању приговора савести. По пети пут, Савет је одбацио образложења ове владе и указао на препоруке усвојене 2006. Ту се каже да Јужна Кореја „није навела никакве посебне последице које би уследиле ако би у потпуности поштовала право на приговор савести“. Када је реч о повезаности појединца и друштва, као и о праведном поступању власти, Савет сматра да „држава треба да поштује и уважава право на приговор савести јер је то важан фактор у постизању складног и стабилног плуралистичког друштва“. Зато Савет остаје при мишљењу да Јужна Кореја нема оправдање за затварање особа које улажу приговор савести.

Иако је Јужна Кореја 1990. потписала Међународни пакт о грађанским и политичким правима, она упорно одбија да испуни захтеве о правима приговарача савести, који су изложени у овом пакту. Заправо, корејске власти сваке године и даље затварају на стотине младих Сведока. Савет Уједињених нација за људска права више пута се заузео за младиће који у Јужној Кореји улажу приговор савести на служење војске. Време ће показати да ли ће влада одговорити на све већи међународни притисак тако што ће прекинути самовољно затварање и усвојити закон којим ће поштовати савест својих грађана.