Донг-хјук Шин је још као младић знао да ће једног дана добити позив за војску. Када се то и догодило, јавио се на дужност и одслужио војни рок 2005. Након тога, он је аутоматски уврштен у резервни састав војске, што ће значити да ће у наредних осам година бити позиван на војне вежбе.

Убрзо након изласка из војске, господин Шин је почео да проучава Библију. Оно што је сазнао из Библије о миру дубоко га је дирнуло и навело да уложи приговор савести на војну службу. Када је у марту 2006. добио позив за војну вежбу, обавестио је војне власти да не може да прихвати позив јер је у супротности са његовом савешћу.

Јужна Кореја не признаје право на улагање приговора савести на војну службу. Тренутно је више од 40 Јеховиних сведока који су уложили приговор савести добило позиве за војну вежбу.

Војска је игнорисала приговор који је господин Шин уложио на служење војне вежбе као резервиста и у току 2006. календарске године послала му је укупно 30 позива. У наредних седам година, господину Шину су и даље стизали нови позиви. Он је од марта 2006. до децембра 2013. добио укупно 118 позива за војну вежбу. * Будући да је господин Шин сваки пут с поштовањем одбио да се јави у команду, био је осуђен укупно 49 пута, на суду се појавио 69 пута и исто толико пута је уложио жалбу судовима. Поред тога, добио је укупно 35 судских пресуда.

Суд није сумњао у искреност господина Шина када је у питању његова савест. У својој одлуци од 7. октобра 2014, Окружни суд у Улану навео је следеће: „Потпуно је јасно да [Донг-хјук Шин], након што је постао Јеховин сведок, није имао другог избора него да прекрши закон, будући да није видео други начин да помири две крајности, то јест војну обавезу и своју савест и верска убеђења.“

Иако је окружни суд показао разумевање за незавидан положај у ком се нашао господин Шин, судови Јужне Кореје морају да се повинују закону о војној служби. Господин Шин је кажњен са више од 16 милиона вона (12 565 евра) и шест пута је осуђен на затворске казне од најмање шест месеци, а оне су касније преиначене у условне казне. У једном случају, суд га је осудио на 200 сати друштвено-корисног рада.

Господин Шин је рекао: „Био сам очајан и веома забринут. Деловало је као да овој кушњи нема краја. И моја породица је била веома забринута због мојих честих појављивања пред судом. Мислим да је током тих девет година моја мајка патила заједно са мном и забринутост је допринела погоршању њеног здравственог стања. Срце ми се цепало на помисао колико је очајна због моје ситуације. Имао сам и финансијске проблеме. Због непрестаних позива за војну вежбу, суђења и изрицања казни седам пута сам променио посао, будући да сам због обавезе да се одазовем на судски позив често био одсутан с посла.“

Господин Шин је судовима у Јужној Кореји уложио жалбе на све пресуде, али без успеха. Врховни суд је четири пута одбацио његове жалбе. Будући да је у Јужној Кореји искористио све постојеће правне лекове, господин Шин је у јуну 2016. уложио жалбу Савету УН за људска права. Он је навео да је Јужна Кореја, због непрестаних позива за војну вежбу, суђења и изрицања казни, прекршила своју обавезу поштовања Међународног пакта о грађанским и политичким правима. У жалби су била наведена три проблема:

• Ситуације у којима се они који улажу приговор савести стално позивају на војну вежбу а затим изнова кажњавају у међународном закону представљају јасно кршење права на правично суђење.

• Многобројни позиви за војну вежбу и кривично гоњење потврђују очигледан циљ државних власти да наметну војну службу. Узнемиравајућа суђења су заузела главно место у животу господина Шина. Омаловажавање и третирање приговора савести као кривично дело представљали су понижавајућу казну.

• Будући да је приговор савести на војну службу који је господин Шин уложио чврсто утемељен на верским убеђењима, господин Шин је поднео жалбу у којој је навео да су нарушена његова права на слободу савести и вероисповести.

Господин Шин верује да ће пресуда бити донета у његову корист јер је Савет УН за људска права у неколико узастопних случајева пресудио да Јужна Кореја треба да поштује право на приговор савести на војну службу. * Нада се одлуци којом ће Савет показати да разуме у каквој се безизлазној ситуацији налазе војни резервисти. Господин Шин каже: „Не кајем се што сам се заузео за оно у шта верујем и што ми савест налаже, али сам против начина на који се према мени поступало. Надам се да ће власти Јужне Кореје признати право сваког човека да одбије грађанску дужност која се сукоби с његовом савешћу.“ Томе се надају и Јеховини сведоци у Јужној Кореји и широм света.