Уставни суд Јужне Кореје још једном ће преиспитати да ли је у складу са Уставом то што влада ове земље не уважава право на приговор савести. * Четири године раније, овај суд је донео одлуку да кажњавање особа које због приговора савести одбијају да служе војску није противуставно. Иста пресуда је донета и 2004. године.

Суд ће предузети неуобичајен корак и поново размотрити ово питање тако што ће 9. јула 2015. саслушати случај три младића који су уложили приговор савести. Разне организације у својству правних саветника суда подржале су право на приговор савести. С обзиром на то да је приговор савести на служење војске признато право у међународним законима, одбијање Јужне Кореје да промени свој став све више привлачи пажњу светске јавности.

Комитет УН за људска права апеловао је на Јужну Кореју да промени свој став. Од 2006, овај комитет је донео пет одлука које се тичу више од 500 приговарача савести * и донео пресуду да је Јужна Кореја обавезна да усвоји законске мере којима се гарантује право на приговор савести.

Амнести интернешенел, организација за људска права са седиштем у Лондону, обележила је Светски дан права на приговор савести тиме што је у једном чланку од 13. маја 2015. истакла како Јужна Кореја третира оне који уложе приговор савести на служење војног рока. Чланак је углавном говорио о младим Сведоцима стасалим за војску и њиховом неповољном положају због садашњих закона у Јужној Кореји. Те исте седмице, разне међународне медијске куће, као што су CNN и The Washington Post, објавиле су чланке о праву на приговор савести и младим Сведоцима који из тог разлога одбијају служење војске.

Када у Јужној Кореји Јеховин сведок одбије регрутацију, судије га по правилу прогласе кривим за избегавање војне обавезе. Међутим, судијама све теже пада да осуде мирољубиве младиће чији је једини „злочин“ то што се искрено држе својих верских уверења. * У једном случају, председавајућа Окружног суда у Сувону кроз сузе је изрекла казну Јеховином сведоку јер по закону није имала другог избора.

Дана 12. маја 2015, судија Окружног суда у Гвангџуу донео је пресуду у корист три Јеховина сведока. Тај судија је ишао против судске праксе због моралне дилеме коју је имао у случају ових младића. У жељи да се ствари промене, рекао им је: „Све што могу да учиним за вас је да упалим шибицу у нади да ће се разбуктати у велики пламен.“ Тужилац је уложио жалбу на ту пресуду.

Седам судија окружних судова није хтело да осуди Сведоке који су уложили приговор савести, већ је предало случајеве Уставном суду, упркос одлукама које је овај суд донео 2004. и 2011. Те судије нису хтеле да осуде ове младиће на затворску казну јер су они поступали у складу са својом савешћу. У једном од тих случајева, Јунг-хун Канг, судија Окружног суда у северном делу Сеула, изјавио је да би кажњавањем оних који улажу приговор савести „њихова права и идентитет били угрожени. То сигурно нарушава људско достојанство“.

У децембру 2014, Корејска адвокатска комора одржала је конференцију на тему приговора савести. Током кључног говора, бивша судија Врховног суда Су-ан Чан се осврнула на одлуке Комитета УН за људска права и Савета УН за људска права против Јужне Кореје и рекла да је права „срамота за државу“ што је изазвала такве реакције. Она је изјавила да „нема оправдања за то што се стотине младића шаљу у затвор“ и апеловала на присутне судије и правнике да „изврше притисак на судове“ како би доносили пресуде у складу с међународним споразумима.

Госпођа Чан је закључила свој говор речима: „Треба да што пре уведемо цивилну службу [...] Увођење цивилне службе била би значајна победа на пољу људских права и прекретница у историји Јужне Кореје коју води прва жена-председник. Једино тако можемо оповргнути тврдње да смо земља која не уважава људска права.“

Већ деценијама, хиљаде Јеховиних сведока у Јужној Кореји служе затворске казне због тога што се чврсто држе својих уверења. Док с нестрпљењем ишчекују пресуду Уставног суда, питају се: Да ли ће судије Уставног суда уважити право на приговор савести? Да ли ће Јужна Кореја поступати у складу с међународним стандардима о људским правима?