Судије у Јужној Кореји се сваког месеца суочавају са сличним ситуацијама. Када младић на суду уложи приговор савести, без обзира на то какве су његове околности, судија му изрекне уобичајену казну од 18 месеци затвора. Када је судија Јунг-сик Ким изнео своју пресуду у случају једног човека који је уложио приговор савести, рекао је: „Када суде приговарачима савести, судије су свесне да они нису ’криминалци које треба казнити‘.“ Ова морална дилема навела је судију да преиспита да ли законска одредба о избегавању регрутације заиста може служити као основ за кажњавање оних који улажу приговор савести.

Јужна Кореја не признаје право на приговор савести на служење војске и није омогућила цивилно служење. Судије у овој земљи се непрестано суочавају с моралном дилемом када оне који уложе приговор савести морају да осуде као криминалце. Судије су такође свесне одлуке коју је Савет Уједињених нација за људска права донео у случајевима који су обухватали 501 младића. Савет је у тој одлуци навео да Јужна Кореја крши своје међународне споразуме о поштовању основних људских права тиме што подиже оптужнице против приговарача савести и затвара их. Због тога све више судија узнемирава савест када изричу затворске казне младим хришћанима, којима савест не дозвољава да служе војску.

До сада је шест судија окружних судова проследило Уставном суду Јужне Кореје случајеве у којима је уложен приговор савести, иако је овај суд још 2011. закључио да закон о служењу војног рока није у сукобу са уставом. Одлуке ових судија повезане су с још неким питањима.

• Да ли је морално послати у затвор особу која због своје савести одбија да иде у рат?

  „Желимо да слобода савести буде заштићена Уставом као основно право првенствено зато да би се заштитила савест сваког појединца, јер је она основ људске вредности и достојанства [...] Иако се њихова одлука да не служе војску не слаже са ставом већине људи, она се не може сматрати озбиљним кривичним делом опасним по друштво и државу за које следе оштре казнене мере које се изричу криминалцима“ (судија Хје-вон Лим, Окружни суд у Сувону, 21. фебруар 2013, 2012Chogi2381).

  „Однос према другим људима [...] [и] разумевање ’вредности људског постојања‘ саставни су део формирања личности. У то такође спада одлука да никоме нећемо одузети живот, чак ни у оружаном сукобу. Ако би они [који су донели] такву одлуку били приморани да служе војску и узму оружје и били без изузетака кажњени ако одбију да изврше такву наредбу, њихова права и идентитет били би угрожени. То сигурно нарушава људско достојанство“ (судија Јунг-хун Канг, Окружни суд у северном делу Сеула, 14. јануар 2013, 2012Chogi1554).

• Да ли признавање права на приговор савести угрожава безбедност државе?

  „Не постоје снажни докази ни конкретни подаци који би потврдили да цивилно служење угрожава безбедност државе и равноправност између оних који служе војни рок и оних који га не служе“ (судија Гван-гу Ким, Окружни суд у Чангвону и Масану, 9. август 2012, 2012Chogi8).

  „Не постоји ваљани основ за тврдњу да би безбедност државе била толико угрожена да би било немогуће сачувати људско достојанство и вредност свих грађана ако би мањина, у коју спадају и Јеховини сведоци [...] одбила да узме оружје и прође војну обуку. Заправо, оптуженик [...] је упркос казни већ одбио да служи војни рок. Кад би ова тврдња имала основа, безбедност државе, људско достојанство и вредност свих грађана били би већ и те како угрожени“ (судија Сеунг-јеоп Ли, Окружни суд у Улсану, 27. август 2013, 2013Godan601).

• Како решити ово питање?

  „Ако Уставни суд сматра да се у овом случају крши Устав, управно тело и Народна скупштина могу узети у обзир и државну безбедност и слободу савести и донети законе којима се признаје право на приговор савести на служење војног рока и истовремено повећати безбедност државе“ (судија Јунг-сик Ким, Окружни суд у јужном делу Сеула, 9. јул 2013, 2013Chogi641).

  „Војна сила неће ослабити нити ће безбедност државе бити угрожена докле год је алтернативна служба добро осмишљена и регулисана тако да нико не може избећи регрутацију под изговором да се ради о приговору савести“ (судија Сеонг-бок Ли, Окружни суд у источном делу Сеула, 20. фебруар 2014, 2014Chogi30).

Ове судије су затражиле од Уставног суда да им помогне у решавању њихове моралне дилеме око приговора савести. Суд је до сада прихватио 29 случајева, међу којима су и два случаја са укупно 433 мушкараца.

Шта ће Уставни суд одлучити у овим случајевима? Да ли ће највиши суд Јужне Кореје признати право на приговор савести на служење војске и тиме отворити врата доношењу нових закона? Ако дође до тога, ова држава ће тиме показати да поштује своје међународне споразуме, свој Устав и савест других, што ће стотинама младића који су неправедно затворени донети велико олакшање.