Пређи на садржај

9. ФЕБРУАР 2016.
ЈУЖНА КОРЕЈА

Савет УН за људска права наложио Јужној Кореји да призна право на приговор савести

Савет УН за људска права наложио Јужној Кореји да призна право на приговор савести

Након детаљног разматрања извештаја о поштовању људских права у Јужној Кореји, Савет УН за људска права усвојио је 3. новембра 2015. закључна запажања. Савет је уважио напредак који је Јужна Кореја учинила на пољу поштовања људских права, али је истакао да није поступила у складу са претходним одлукама Савета у вези с приговором савести на војну службу.

Право на слободу савести и вероисповести

Иако се право на приговор савести на војну службу сматра међународно признатим основним људским правом, Јужна Кореја и даље кажњава оне који због приговора савести одбијају да служе војску. Од 1950, судови су осудили преко 18000 Јеховиних сведока на скоро 36000 година затвора.

У извештају Савета УН за људска права, Јужна Кореја се позива да:

  • Одмах ослободи све оне који су у затвору јер су одбили војну службу због приговора савести.

  • Избрише кривичне досијее свих оптужених, да их обештети и да се постара да њихови подаци не буду јавно објављени.

  • Законски призна приговор савести на војну службу и омогући цивилну службу онима који га улажу.

Јужна Кореја дужна да се придржава споразума

Од 2006, Савет УН за људска права донео је пет одлука којима је окривио владу Јужне Кореје јер није донела законе којима би заштитила право на приговор савести, а уједно и кажњава оне који се позивају на то право. * У свом недавном извештају, Савет је поново затражио од владе да „успостави механизме и пропише одговарајуће процедуре како би у потпуности поступила по одлукама Савета“, као и да у целости примени претходне одлуке Савета.

Након објављивања тог извештаја, Сонг-хо Ли, портпарол Државне комисије за људска права Кореје, признао је да постоји кршење људских права како стоји у извештају. У јавном саопштењу у ком саветује владу да примени препоруке Савета, господин Ли је закључио: „Влада је одговорна да у потпуности примени Међународни пакт о грађанским и политичким правима.“

Као држава потписница овог међународног споразума, Јужна Кореја се обавезала да ће заштитити права која су њиме загарантована. Пошто Савет УН за људска права надгледа примену Међународног пакта о грађанским и политичким правима и признаје право на приговор савести, Јужна Кореја ће бити одговорна за кршење споразума све док не примени одлуке и препоруке Савета.

Лоше поступање Јужне Кореје према онима који улажу приговор савести изазива све веће међународно негодовање, а недавни извештај Савета УН за људска права само је још један глас против таквог поступања. Многи у Јужној Кореји и у свету пажљиво прате како ће влада одговорити на позив да испуни своје обавезе.

^ одл. 10 Савет УН за људска права доноси одлуке када оцењује да ли је нека држава потписница прекршила права која су загарантована Међународним пактом о грађанским и политичким правима. Ово је пет одлука у којима се наводи да је Јужна Кореја прекршила члан 18, то јест „право на слободу мисли, савести и вероисповести“: бр. 1321-1322/2004, Јо-бум Јун и Мјунг-ђин Чои против Јужне Кореје, 3. новембар 2006; бр. 1593-1603/2007, Еу-мин Ђунг и други против Јужне Кореје, 23. март 2010; бр. 1642-1741/2007, Мин-кју Ђонг и други против Јужне Кореје, 24. март 2011; бр. 1786/2008, Ђонг-нам Ким и други против Јужне Кореје, 25. октобар 2012; бр. 2179/2012, Јунг-кван Ким и други против Јужне Кореје, 15. октобар 2014.