Пређи на садржај

9. МАЈ 2016.
ЈУЖНА КОРЕЈА

Хоће ли Јужна Кореја заштитити право на слободу савести?

Хоће ли Јужна Кореја заштитити право на слободу савести?

Сон-јак Ким се тренутно суочава са једном од најтежих ситуација у свом животу. Почетком 2015, овај 28-годишњи супруг и отац изведен је пред суд јер је оптужен за избегавање војне обавезе будући да је уложио приговор савести. У складу са међународним стандардима, судија Окружног суда у Гвангџуу ослободио га је кривице. Та одлука је била изузетак у Јужној Кореји, будући да су током протеклих деценија хиљаде мушкараца који су уложили приговор савести на служење војног рока били осуђени и послати у затворе. Међутим, апелациони суд је поништио ову пресуду и осудио господина Кима на 18 месеци затвора. Његова судбина је сада у рукама Врховног суда Јужне Кореје.

У Јужној Кореји неколико година уназад траје неслагање око тога да ли треба уважити приговор савести на служење војног рока. Пресуде неких судија које су храбро одлучиле да поступе у складу са међународним стандардима по овом питању биле су поништене. Уставни суд поново разматра да ли су закони Јужне Кореје који се тичу војне службе у складу са Уставом.

Суд подржава право на слободу савести

Дванаестог маја 2015, када је судија Окружног суда у Гвангџуу Чанг-сеок Чои, господина Кима ослободио оптужбе за избегавање војне службе, сматрао је да господин Ким није игнорисао своју обавезу према држави. Он је разумео да је господин Ким као Јеховин сведок веома религиозан човек коме морална убеђења не допуштају да служи војни рок. Судија је нагласио да је господин Ким био спреман да прихвати цивилну службу која не би била у надлежности војске. *

Судија Чои је у својој одлуци још навео да се господин Ким позива на слободу савести када одбија војну службу и да се „слобода савести на све начине мора заштитити“. Судија Чои је са свом смелошћу рекао да поштује став господина Кима. Његова пресуда је била у супротности са дотадашњим пресудама, али је била у складу са међународним стандардима што се тиче приговора савести.

„Слобода савести се на све начине мора заштитити, што се може учинити на релативно једноставан начин, а да се притом не угрози безбедност државе“ (судија Окружног суда у Гвангџуу Чанг-сеок Чои)

У пет одвојених одлука које су се односиле на преко 500 жалби, Савет УН за људска права осудио је Јужну Кореју зато што кажњава оне који улажу приговор савести. У једној од недавних одлука, Савет је закључио да се у складу са чланом 9 Међународног пакта о грађанским и политичким правима затворске казне у тим случајевима могу окарактерисати као затварање без законских основа. * Савет УН за људска права као и друга међународна тела подстакла су Јужну Кореју да усвоји закон који обезбеђује цивилно служење војног рока за оне који улажу приговор савести. Иако је Јужна Кореја 1990. добровољно прихватила Међународни пакт о грађанским и политичким правима и Факултативни протокол за овај пакт, није предузела даљње кораке како би у пракси применила те одлуке.

Да ли је крив или није?

Тужилац је уложио жалбу апелационом суду у којој је тражио да се пресуда по којој је господин Ким ослобођен оптужби поништи, наводећи да улагањем приговора савести господин Ким угрожава безбедност државе. * Апелациони суд је 26. новембра 2015. поништио пресуду окружног суда и осудио господина Кима на 18 месеци затвора због наводног избегавање служења војног рока.

Иако апелациони суд признаје одлуке Савета УН за људска права, сматра да у овом случају судови Јужне Кореје имају задњу реч. Господин Ким је одмах уложио жалбу Врховном суду и поднео хитну жалбу Радној групи УН која се бави испитивањем затварања без законског основа. * Сада чека на доношење тих одлука.

Врховни суд и Уставни суд упорно одбијају да признају права оних који улажу приговор савести. Уставни суд је 2004, а затим и 2011. утврдио да је закон о војној служби у складу са уставом. Уставни суд сада трећи пут разматра да ли је закон о војној служби у складу са уставом и очекује се да ће одлука ускоро бити донета.

Од 1953, Јужна Кореја је осудила више од 18 000 Јеховиних сведока на казне затвора зато што су одбили служење војног рока.

Да ли ће Јужна Кореја коначно признати међународне стандарде?

Уколико врховни суд одбаци жалбу господина Кима, он ће одмах бити послат у затвор. Узнемирен је чињеницом да би његов боравак у затвору у трајању од 18 месеци веома негативно утицао на његову породицу и у емотивном и у финансијском погледу. Сва брига око издржавања њихово двоје мале деце пала би на његову супругу. Након пуштања из затвора, криминални досије би му веома отежао проналажење посла.

Јеховини сведоци су захвални што су владе многих земаља прихватиле међународне стандарде по којим признају права оних који улажу приговор савести. Као и Сон-јак Ким, Јеховини сведоци у Јужној Кореји жељно ишчекују решење овог случаја. Да ли ће Врховни суд и Уставни суд прихватити међународне стандарде на које се Јужна Кореја обавезала? Да ли ће Јужна Кореја право на приговор савести уважити као једно од основних права својих грађана?

^ одл. 5 Окружни суд у Гвангџуу је 2015. у случају још тројице Јеховиних сведока донео ослобађајуће пресуде. Окружни суд у Сувону такође је ослободио двојицу Сведока који су били оптужени за избегавање војне службе.

^ одл. 7 Савет УН за људска права, Мишљења, Јунг-кван Ким и други против Јужне Кореје, Саопштење бр. 2179/2012, док. УН CCPR/C/112/D/2179/2012 (15. октобар 2014).

^ одл. 9 Тужилац је тврдио да одбијање војне службе у случају особе која улаже приговор савести угрожава безбедност државе. Међутим, други правни стручњаци се не слажу с тиме. На пример, судија Окружног суда у Чангвону и Масану Гван-гу Ким рекао је да „не постоје чврсти докази ни конкретни подаци који би потврдили да цивилно служење војног рока угрожава безбедност државе“.

^ одл. 10 Радна група УН обезбеђује механизам помоћу ког се може интервенисати у случају када је разлог за хапшење и затварање позивање на основна људска права и слободе загарантоване међународним законом који штити људска права.