Због обилних киша које су крајем новембра 2016. пале на подручју северне Италије, нека села јужно од градића Монкалијери била су поплављена. На неким местима је вода на улицама била дубока више од пола метра. „Водена бујица није поштедела ништа и никога“, писало је у једним новинама. Око 1500 становника одмах је било евакуисано, а захваљујући брзој реакцији спасилачких тимова нико није погинуо. Међутим, многе породице су претрпеле материјалну штету.

Тамошњи Сведоци одмах су се бацили на посао. Помагали су жртвама поплаве да домове очисте од блата и отпада, као и да сачувају намештај и личне ствари. Један тим који је преносио опрему и топле оброке наишао је на блокаду на путу, али су их власти пустиле да прођу како би помогли једној угроженој породици. Добровољци су помагали својим суверницима, али и људима других вероисповести.

На пример, подрум једне стамбене зграде био је потпуно поплављен. Након што су спасилачке екипе испумпале сву воду, више Сведока помогло је свом сувернику Антонију и његовој породици да рашчисте отпад. Затим су помогли другим станарима у згради. Формирали су ланац и за само неколико сати очистили су подруме. Сви су им били веома захвални на помоћи. Антонијевој жени је пришла комшиница по имену Вивијана и са сузама јој рекла: „Молим те, захвали својој браћи у наше име. Ви сте заиста посебни!“

У једном селу које је нарочито било погођено поплавама, мештани су посматрали Сведоке који су помагали жртвама катастрофе. Покренути оним што су видели, неки од њих су се пријавили да помогну у рашчишћавању и радо су следили упутства вође тима.

Кућа једног човека била је озбиљно оштећена, а гаража му је била пуна блата. Био је задивљен што је осморо Сведока без престанка радило четири сата како би му очистили гаражу. Из захвалности је загрлио неке од њих и на једној друштвеној мрежи написао да им је захвалан за „непроцењиву помоћ“.

Један Сведок је испричао: „Помагали смо неким својим комшијама који нису Сведоци, а многи од њих имају и преко 80 година. Очи су им биле пуне суза док су нам захваљивали за оно што смо учинили за њих.“ Један човек, који је веома реван католик, рекао је Сведоцима колико цени њихову помоћ. Он је још додао: „Дивно је што смо помагали једни другима иако се наша веровања разликују.“ Један други човек је рекао: „Жао ми је што сте познати само по томе што посећујете људе недељом ујутру, а не и по помоћи коју пружате.“