Библијска литература за посетиоце фестивала америчких староседелаца у Њујорку
Многи мисле да амерички староседеоци у Сједињеним Државама живе углавном у резерватима у унутрашњости земље. Међутим, преко 70 посто америчких староседелаца заправо живи у градовима. Од 5. до 7. јуна 2015, у највећем граду у Сједињеним Државама, у Њујорку, одржан је тродневни фестивал америчких староседелаца под називом „Капија народа“. a Када су за то сазнали неки Јеховини сведоци из Њујорка, одмах су се организовали како би присутвовали овом догађају. Зашто?
Јеховини сведоци преводе библијску литературу на стотине језика, међу којима су и многи језици америчких староседелаца, на пример црна нога, дакота, хопи, мохаук, навахо, одава и равничарски кри. На месту догађаја Сведоци су поставили столове и покретне сталке с литературом на тим језицима. Нудили су и трактат Створитељу се може веровати.
Такође, на нашем званичном веб-сајту могу се пронаћи аудио и видео садржаји на већини поменутих језика. Сведоци су неке од ових садржаја приказали знатижељним посетиоцима, који су запазили да је већина других штандова, натписа и представа била само на енглеском и шпанском језику.
Многи посетиоци су били пријатно изненађени када су видели нашу литературу на језицима америчких староседелаца. Такође су били одушевљени када су сазнали да Сведоци преносе библијску поруку староседеоцима који живе у градовима и резерватима. На пример, један од запослених је изразио жељу да проучава Библију, рекавши: „Једва чекам да ме посетите и да сазнам више о Библији!“
Један брачни пар глувих особа пришао је нашем штанду, али Сведоци нису успели да се споразумеју с њима. Међутим, убрзо је дошла Сведокиња која говори знаковни језик. Разговарали су око пола сата и она им је објаснила како могу да дођу на конгрес Јеховиних сведока у њиховом крају.
У овој акцији је учествовало више од 50 Јеховиних сведока, а посетиоци су узели преко 150 примерака литературе.
a Према речима антрополога Вилијама Пауерса, савремени фестивали америчких староседелаца су „догађаји на којима мушкарци, жене и деца углавном изводе групни плес који је пропраћен заједничким певањем“ (Ethnomusicology, септембар 1968, страна 354).