У образовном центру Јеховиних сведока у Патерсону, у држави Њујорк, 14. марта 2015. одржана је свечаност поводом уручивања диплома 138. разреду Библијске школе Галад. Програм је пратило 14000 гледалаца, укључујући и оне који су били повезани видео-везом. Пре почетка програма, присутни су могли да слушају четири нове песме, a које су касније сви заједно отпевали.

Као председавајући програма служио је Џефри Џексон, члан Водећег тела Јеховиних сведока. У својим уводним речима, подстакао је разред да не задржава знање за себе, већ да га користи да би помагао другима (2. Тимотеју 2:2).

Брат Џексон је говорио о Мојсијевом примеру. Једно време, Мојсијев шатор је био место где се обожавао Јехова. Међутим, када је завршен свети шатор, он је постао место где су Израелци одлазили да би обожавали Јехову. Изгледа да Мојсије није смео да улази у Светињу над светињама, будући да је тамо приступ био дозвољен само првосвештенику. Нигде не можемо прочитати да се Мојсије жалио због тога. Напротив, верно је подупирао Арона, који је тада почео да служи као првосвештеник (Излазак 33:7-11; 40:34, 35). Шта учимо из овога? „Цените одговорности које имате, али никада немојте да се прецењујете“, рекао је брат Џексон.

„Да ли ће вас уплашити лист кад зашушти?“ То је био наслов говора Кенета Флодина, помоћника у Одбору за поучавање при Водећем телу. Он је рекао да ће се студенти вероватно суочити са ситуацијама које ће их уплашити, као што су прогонство или тешке доделе. Користећи речи из Левитске 26:36, подстакао их је да на то не гледају као на несавладиве препреке, већ као на пуко шуштање лишћа. Затим је брат Флодин истакао пример апостола Павла, који је захваљујући томе што се уздао у Јехову издржао многе кушње (2. Коринћанима 1:8, 10).

„Каква су ваша очекивања?“ Ову тачку одржао је Марк Сандерсон, члан Водећег тела. Говорио је о начелу из Пословица 13:12, где стоји: „Од предугог ишчекивања разболи се срце.“ Нажалост, многи целог живота доживљавају тако нешто, јер очекују оно што се можда никада неће остварити, на пример, да буду богати и славни.

У Исусово време, неки су имали погрешна очекивања када се појавио Јован Крститељ (Лука 7:24-28). Примера ради, можда су мислили да он треба да буде попут неког филозофа који ће их задивити апстрактним учењима. У том случају, били би разочарани, јер је Јован износио истину, која се тицала живота обичних људи. Други су можда очекивали да ће он бити импресивног изгледа. Али он је био обучен као и сиромашни људи његовог времена. Међутим, они који су очекивали пророка, нису се разочарали, јер Јован не само што је био пророк већ и Месијин претеча! (Јован 1:29).

На основу свега што је рекао, брат Сандерсон је подстакао студенте да извуку поуку и да имају исправна очекивања. Не треба да траже посебан углед ни погодности на својим доделама, већ да се усредсреде на помагање другима. То могу чинити тако што с браћом и сестрама деле оно што су научили у Галаду, јачају њихову веру и воле их. „Трудите се да понизно служите браћи и сестрама и дајте све од себе да извршавате Јеховину вољу“, рекао је брат Сандерсон, „и никада се нећете разочарати због неиспуњених очекивања.“

„Нахраните гладне.“ То је био наслов говора који је изнео Џејмс Котон, инструктор у Одељењу за теократске образовне програме. Брат Котон је истакао да су сви гладни љубави, цењења и признања. Чак је и Исусу то било потребно, а Јехова му је то пружио када му је приликом његовог крштења упутио речи подршке и љубави (Матеј 3:16, 17).

Јехова нас је створио тако да својим речима можемо да подстичемо и јачамо друге, и очекује да то чинимо (Пословице 3:27). „Научите да код других запажате добре стране и немојте то задржати за себе“, рекао је брат Котон. Искрена похвала ће нашим суверницима ставити до знања да њихов труд није узалудан.

„Излијте се до последње капи.“ Марк Нумар, помоћник у Одбору за поучавање, изнео је следећи говор. Употребио је пример апостола Павла и подстакао студенте да не буду задовољни тиме да у служби дају минимум. Уместо тога, праву радост ће осетити ако се попут Павла не штеде, већ се потпуно „изливају“ за друге (Филипљанима 2:17, 18).

Павле није одустао чак ни када се суочио с потешкоћама. Будући да се све до смрти није штедео, Павле се такорећи излио до последње капи. С правом је могао рећи: „Трку сам до краја истрчао“ (2. Тимотеју 4:6, 7). Брат Нумар је подстакао студенте да се угледају на Павла и да на својим доделама верно подупиру Краљевство.

Служба проповедања. Мајкл Бернет, још један иструктор у школи Галад, водио је следећу тачку, у којој су студенти приказали ситуације које су доживели у служби проповедања за време боравка у Патерсону.

Студенти су постизали лепе резултате тиме што су запажали где би могли да сведоче и преносе људима истину на „језику срца“ тих људи, то јест њиховом матерњем језику. Примера ради, један студент је чуо да на његовом подручју има пуно оних који говоре шпански. Зато је једног дана, пре него што је пошао у службу, помоћу апликације JW Language научио неколико речи на шпанском. Истог дана, на улици је срео човека који говори шпански. Пошто је знао неколико речи, студент је започео разговор с њим и сада тај човек и четири члана његове породице проучавају Библију.

Интервјуи. Вилијам Тарнер, помоћник у Службеном одбору Водећег тела, интервјуисао је четворо студената о томе где су служили пре него што су дошли у Галад, као и о поуци коју су примили у школи.

Студенти су издвојили неке мисли које су им посебно значиле. На пример, један од њих је испричао шта је научио из оног што је записано у 10. поглављу Луке. Исус је послао 70 ученика да проповедају и они су се радовали због оног што су постигли. Иако се Исус такође радовао, поучио их је да своју радост не темеље само на резултатима, већ на томе што знају да својом службом угађају Јехови. То нас подсећа на то да права радост не зависи од наших околности већ од Јеховиног признања.

Брат Тарнер је речи из Филипљанима 1:6 применио на студенте, уверивши их да је Јехова у њима „започео добро дело“ и да ће и даље бити уз њих.

„Уприте поглед у Јехову.“ Самјуел Херд, члан Водећег тела, изнео је кључни говор овог програма. Рекао је да је тачно да Јехову не можемо видети. Како онда можемо упрети поглед у њега?

Један начин на који то можемо чинити јесте посматрањем оног што је створио. Поред тога, он нам је „просветлио очи срца“ (Ефешанима 1:18). Што више читамо Библију, то више сазнајемо о Јехови, а што више сазнајемо о њему, осећамо већу блискост с њим.

Посебну пажњу желимо да поклонимо јеванђељима, јер нам она путем Исусових речи и дела пружају јасну слику о Јехови. Исус га је толико верно представљао да је могао рећи: „Ко је видео мене, видео је и Оца“ (Јован 14:9).

Брат Херд је подстакао присутне да виде Јехову у свему што је Исус радио, као и да опонашају Исусов добар пример. Баш као што се Исус трудио да збрине духовне потребе других, и ми треба да се трудимо да с другима делимо духовну храну.

Шта ћемо доживети ако упиремо поглед у Јехову? И ми ћемо попут псалмисте моћи да кажемо: „Јехову увек имам пред собом. Он ми је с десне стране, нећу посрнути“ (Псалам 16:8).

Закључак. Након што су студенти добили дипломе, један од њих је у име разреда прочитао писмо захвалности. Тада је брат Џексон у закључном делу програма рекао студентима да не мисле да све оно чему поучавају браћу мора да буде нешто ново и дубоко. Углавном ће то бити оно што браћа и сестре већ знају. Такође је нагласио важност понизности. Студенти не желе да скрећу пажњу на себе или на то што су поучавани у Галаду, већ на Библију и наше публикације. Тако неће деловати обесхрабрујуће на оне који можда никада неће имати прилику да похађају школу Галад, већ ће их охрабрити тако што ће их подстаћи да искористе сву духовну храну којој имају приступ. Након програма, сви су били охрабрени и одлучни да служе својој браћи и сестрама.