Поводом завршетка школовања 134. разреда Библијске школе Галад, у суботу 9. марта 2013. одржана је свечаност у образовном центру Јеховиних сведока у Патерсону, у држави Њујорк. Захваљујући овој обуци, Јеховини сведоци који су искусни у проповедању добре вести постају још ефикаснији у томе. Програму ове свечаности присуствовало је 9 912 особа, међу којима су, осим студената, били и њихови пријатељи, чланови породице и други гости.

Марк Сандерсон, члан Водећег тела Јеховиних сведока, служио је као председавајући програма. Он је подсетио присутне на први разред школе Галад, који је дипломирао пре 70 година, 1. фебруара 1943. Том приликом, тадашњи председник школе Натан Нор објаснио је њену сврху следећим речима: „Сигурно има још стотине и хиљаде људи с којима бисмо могли разговарати [о доброј вести о Божјем Краљевству] када би било више радника на пољу. Уз Господову милост, биће их.“ Да ли је брат Нор био у праву?

Осмотримо један пример. Убрзо по оснивању ове школе, брат Нор је отпутовао у Мексико у потрази за подручјима где би мисионари Галада могли да проповедају. Током те посете, све скупштине са огромног подручја Мексико Ситија биле су позване на састанак и присуствовало је 400 особа. Ако би се данас, скоро седам деценија након што су први мисионари стигли у Мексико, одржао један такав састанак, са истог тог подручја дошло би више од 200 000 људи.

„Шта ти је то у руци?“ Ентони Грифин, члан Одбора подружнице у Сједињеним Државама, говорио је на ту тему. Кључни стих овог говора био је Излазак 4:2, где пише да је Бог питао Мојсија: „Шта ти је то у руци?“ Мојсије је одговорио: „Штап.“ Јехова је користио штап као симбол ауторитета и опуномоћења које је дао Мојсију (Излазак 4:5). Мојсије је био успешан када је ауторитет користио на Божју славу, али када га је користио да би прославио себе и прекорио браћу, као што је то био случај код Мериве, Бог је био незадовољан (Бројеви 20:9-13).

Брат Грифин је упоредио Мојсијев штап с духовном обуком која се добија у Галаду и подстакао је студенте да знање које су стекли не користе да би другима наметали свој ауторитет. Дао им је савет: „Оно што сте добили користите да бисте хвалили и славили Јехову и бићете благослов за оне којима служите.“

„Сетите се мане.“ Стивен Лет из Водећег тела говорио је о мани коју је Бог Израелцима чудом давао у пустињи. Истакао је следеће четири поуке.

• И даље будите марљиви (Бројеви 11:8). Израелци су морали брзо да сакупе ману и да је затим припреме за јело (Излазак 16:21).

• Никада не гунђајте због онога што вам Јехова пружа (Бројеви 11:5, 6). Израелци су гунђали због мане, али је Бог на то гледао као да гунђају против њега. Духовна храна коју добијамо није увек нешто ново и посебно, али је увек корисна. Треба да будемо захвални за све што добијамо од Јехове.

• Будите уверени да ће се Јехова бринути о вама. Израелци су из дана у дан добијали ману, као и дуплу количину уочи сабата (Излазак 16:22-26). Исто тако, уверени смо да ће Бог бринути да имамо оно што нам је потребно (Матеј 6:11).

• Непослушност никада не води до благослова (Излазак 16:19, 20, 25-28). Израелци који су хтели да сакупљају ману на сабат само су изазвали Јеховино незадовољство, а онима који су је остављали за следећи дан током пет дана у седмици, мана се уцрвала и усмрдела.

Брат Лет је затим подстакао студенте да примене ове поуке, јер ће онда Јехова ’отворити бране на небесима и излити на њих благослов док не буде доста‘ (Малахија 3:10).

„Будите спремни за живот у новом свету.“ Вилијам Самјуелсон, надгледник Одељења за теократске образовне програме, рекао је да сви сигурно желимо и једва чекамо живот у новом свету, али да је много важније да заиста будемо спремни за њега. Зато морамо да будемо разборити (1. Петрова 4:7).

Наша разборитост видљива је у начину на који гледамо на своју несавршеност. Не треба да кривимо Сатану и свет који је у његовој власти за све своје мане, мислећи да ћемо их исправити у новом свету када Бог уклони сав лош утицај. Већ сада се можемо борити против лоших особина, као што је себичност, тако што ћемо ’обући нову личност‘ (Ефешанима 4:24).

„Одложите перо.“ Марк Нумар, инструктор у Галаду, испричао је поређење с пером да би указао на „склоност да сами пишемо своју животну причу“. ’Одложићемо перо‘ ако дозволимо Јехови да „пише“ уместо нас.

Краљ Саул је упозоравајућ пример у том погледу. На почетку своје владавине био је скроман, понизан и смеран човек (1. Самуилова 10:22, 27; 11:13). Међутим, убрзо је почео да „сам пише своју животну причу“, радећи оно што је он сматрао исправним и величајући себе. Због непослушности, Бог га је одбацио (1. Самуилова 14:24; 15:10, 11).

Иако су студенти и до сад верно служили Богу, брат Нумар их је подсетио колико је важно да ту службу и даље обављају на Божји начин. Он их је упозорио: „То што служите Богу на овај посебан начин не подразумева аутоматски и његов благослов.“ На пример, Мојсије је одступио од Божјих смерница када је чудом проузроковао да вода потече из стене. Вода је потекла, али он није добио Јеховин благослов (Бројеви 20:7-12).

„Објављујте јаким гласом попут анђела који лети посред неба.“ Сем Роберсон, инструктор у Галаду, изнео је занимљиве мисли на темељу Откривења 14:6, 7. Затим су студенти одглумили оно што су недавно доживели у служби проповедања. На пример, док се опорављао после операције, један студент је сведочио медицинској сестри. Пошто је она из Перуа, започео је разговор тако што јој је на веб-сајту jw.org показао слику из службе проповедања у Чачапојасу, у Перуу. Захваљујући томе, она и њен супруг почели су да проучавају Свето писмо.

„Преварио си ме и преварен сам“ (Јеремија 20:7). Ален Шустер, члан Одбора подружнице у Сједињеним Државама, интервјуисао је два брачна пара из овог разреда. Студенти су изјавили да су се осећали као да их је Јехова преварио. У ком смислу? Најпре су мислили да је ова школа претешка за њих. Међутим, када је обука почела, помоћ је стизала са свих страна, тако да су успешно завршили школовање. Сестра Маријан Аронсон је описала вредност ове обуке следећим речима: „Више нећу имати дилему око тога шта да проучавам, јер сам схватила да је сваки библијски стих право благо.“

„Опонашајте њихову веру.“ Дејвид Сплејн из Водећег тела изнео је кључно предавање, које се темељило на Јеврејима 13:7. Тамо пише: „Сећајте се оних који предводе међу вама, који су вам говорили Божју реч. Посматрајући исход њиховог начина живота, опонашајте њихову веру.“ По чему се видело да су они који су пре 70 година предводили у активностима Јеховиних сведока имали веру?

Натан Нор је 24. септембра 1942. окупио директоре две корпорације које су користили Јеховини сведоци и предложио да се оснује нова школа – Галад – у којој ће се мисионари обучавати да проповедају на новим подручјима. Међутим, околности нису биле повољне. Други светски рат је био у пуном јеку, због чега је у многе земље било тешко или немогуће послати мисионаре. Осим тога, светска економија је доживела крах током 1930-их, а организација је имала довољно новца само за пет година одржавања ове школе. Упркос свему, та браћа су имала веру и једногласно су прихватила предлог.

Студенти првих разреда школе Галад такође су имали веру коју можемо опонашати. Они су били задовољни оним што су имали и нису гајили љубав према новцу (Јеврејима 13:5, 6). Многи су мислили да можда више никада неће видети чланове своје породице, јер они нису могли да им плате пут до куће. И заиста, многи мисионари нису видели своје породице 10 или 15 година. Међутим, они су били сигурни да ће се Исус бринути о њима и њиховим породицама, као што је то увек и чинио (Јеврејима 13:8).

Након што је испричао занимљивости о онима који су, пре него што су дошли у Галад, служили на тешким подручјима у другим земљама, брат Сплејн је рекао студентима: „Ви дивни млади људи, наставили сте славну традицију коју су пре 70 година започели мушкарци и жене у школи Галад [...] Будите срећни где год да служите Јехови.“

У завршном делу говора брата Сплејна приказане су фотографије 77 студената Галада који сада служе у подружници Јеховиних сведока у Сједињеним Државама. Међу њима су и две сестре које су биле у првом разреду, 1943. године. У позадини се чуло вокално извођење песама које су Јеховини сведоци користили на састанцима током протеклих 70 година.

Након што су студентима уручене дипломе, један од њих је прочитао писмо захвалности у име целог разреда. Затим је брат Сандерсон закључио програм нагласивши да и после 70 година речи брата Нора које је упутио првом разреду Галада још увек имају исту снагу. Брат Нор је тада рекао: „Без обзира на то где ћете служити, не заборавите да сте [...] објавитељи Краљевства и да је највећа част на земљи бити објавитељ и хвалити Јехову сада, пре Армагедона [...] Докле год имате част да проповедате, проповедајте.“