Рођен сам у граду Сијудад Обрегону, на северу Мексика. Ја сам пето од деветоро деце. Живели смо у предграђу тог града, на пољопривредном добру које је мој отац водио. Било је то лепо место за живот. Читава породица је била на окупу и били смо срећни. Међутим, једног дана, када сам имао свега пет година, ураган је уништио нашу фарму па смо морали да се преселимо у други град.

 Мој отац је почео добро да зарађује, али се негде у то време одао алкохолу. То је утицало на брак мојих родитеља, али и на нас децу. Моја два старија брата и ја смо крали цигарете од оца и пушили. Први пут сам се напио кад сам имао само шест година. Недуго након свега тога, моји родитељи су се раздвојили, а ја сам постајао све порочнији.

 Мајка је отишла да живи с другим човеком и нас је повела са собом. Он јој није давао новац, а мајка је зарађивала баш мало. Зато смо ми деца покушавали да зарадимо новац на разне начине, али смо и даље једва састављали крај с крајем. За новац сам чистио ципеле, продавао хлеб, новине, жваке и друге ствари. Тумарао сам крајем у ком живе богати и по њиховом смећу тражио нешто за јело.

 Када сам имао десет година, један човек ме је позвао да радим за њега на градској депонији и ја сам пристао. Напустио сам школу и отишао од куће. Плаћао ми је мање од једног долара дневно, а храна коју ми је давао била је са депоније. Живео сам у страћари коју сам направио од бачених ствари. Људи којима сам био окружен су псовали и живели неморално, а многи од њих су пили и дрогирали се. То је био најгори период у мом животу – сваке ноћи сам плакао и тресао се од страха. Стидео сам се самог себе јер сам био сиромашан и необразован. Три године сам живео на тој депонији, након чега сам се одселио у једну другу државу у Мексику. Тамо сам радио на пољима – брао сам цвеће и памук, секао шећерну трску и вадио кромпир.

 Након четири године, вратио сам се у свој родни град, Сијудад Обрегон. Татина најстарија сестра, која се иначе бавила врачањем, позвала ме је да живим код ње. Прво сам почео да имам ноћне море, а након тога сам упао у депресију и почео сам да размишљам о самоубиству. Једне ноћи сам се помолио Богу и рекао му: „Господе, ако постојиш, помози ми да те упознам и служићу ти док сам жив. Ако постоји права религија, помози ми да је пронађем.“

 Одувек сам желео да упознам Бога. Још као дете сам покушавао да пронађем Бога. Ишао сам од цркве до цркве, али бих се увек разочарао. Ниједна религија није говорила много о Библији нити ми је пружила одговоре на моја питања о Богу. У неким црквама се превелик нагласак стављао на новац, док су у другима верници живели неморално.

 Када сам имао 19 година, један од мојих зетова ми је рекао да је, разговарајући с Јеховиним сведоцима, сазнао да се у Библији осуђује употреба верских слика и предмета. Прочитао ми је Излазак 20:4, 5, где стоји да не смемо правити резане ликове. У петом стиху стоји: „Не клањај им се нити им служи, јер сам ја, Јехова, твој Бог, Бог који захтева да се оданост исказује искључиво њему.“ Затим ме је питао: „Ако Бог стварно чини чуда преко кипова или ако жели да га обожавамо уз помоћ њих, зашто би их онда забрањивао?“ То питање ме је навело на размишљање. Након тога смо неколико пута разговарали о библијским темама. Ти разговори су ми толико пријали да ми је време просто летело.

 Након неког времена сам почео да идем на састанке Јеховиних сведока с њим. Одушевио сам се кад сам видео да чак и млади учествују у програму, да говоре с подијума и то течно. Помислио сам: „Какво образовање људи овде стичу, то је невероватно!“ Дошао сам на састанак с дугом косом и изгледао сам неуредно, али Сведоци су и поред тога били јако пријатни према мени. Једна породица ме је чак позвала код њих на вечеру после тог састанка!

 Проучавајући Библију с Јеховиним сведоцима, разумео сам да је Јехова Бог наш Отац, који нас много воли и ком је стало до сваког од нас, без обзира на то да ли смо сиромашни, одакле долазимо, које смо боје коже и да ли смо образовани. Он је непристрастан и те ствари му уопште нису важне (Дела апостолска 10:34, 35). Моје духовне потребе су коначно биле задовољене. Више се нисам осећао празно.

 Живот ми се из корена променио набоље. Престао сам да пушим, пијем и псујем. Огорченост коју сам осећао још као дете због свега што сам доживео потпуно је престала, а више нисам имао ни ноћне море. Успео сам да се изборим с комплексом ниже вредности, који је био дубоко укорењен у мени због емоционалних траума из детињства и тога што нисам био образован.

 Имам предивну супругу, која воли Јехову и која ми је огромна подршка у животу. Сада служим као путујући надгледник и посећујем скупштине Јеховиних сведока како бих мојој духовној браћи и сестрама пружио охрабрење и духовну поуку. Захваљујући Библији и њеним речима које су за мене биле прави мелем, као и образовању које нам Бог пружа, више се не стидим самог себе.