Потичем из Тонге, државе која се простире на око 170 острва смештених на југозападу Тихог океана. У Тонги смо живели веома скромно. Нисмо имали ни струју ни неко превозно средство. Али имали смо текућу воду, а и неколико кокошака. Током школског распуста моја два брата и ја смо помагали оцу да води породичну плантажу на којој смо гајили банане, јам, таро и касаву. Отац је издржавао породицу тако што је продавао род са плантаже и радио још неке физичке послове. Као што је уобичајено на пацифичким острвима, и у мојој породици Библија се изузетно поштовала и редовно смо одлазили у цркву. Али и поред тога смо веровали да је једини пут до бољег живота пресељење у неку богатију земљу.

 Када сам имао 16 година, ујак је средио да се преселимо у Калифорнију, у Сједињене Државе. Било нам је јако тешко да се прилагодимо новој култури. Иако нам се материјална ситуација поправила, живели смо у сиромашном крају где су владали насиље, криминал и дрога. Често смо ноћу чули пуцњаву, а већина наших комшија страховала је од банди. Многи су носили оружје, било да би се одбранили било да би се обрачунали с неким. И даље имам метак у грудима због једног таквог обрачуна.

 У средњој школи сам желео да се уклопим и будем као сви остали. Постепено сам све више ишао на журке, опијао се, дрогирао и био насилан. С временом сам постао зависник од кокаина. Почео сам да крадем да бих куповао дрогу. Моја породица је редовно ишла у цркву, али то ми није много помогло – нисам научио како да одолим притиску вршњака. Много пута сам хапшен због насиља. Живот ми је измицао контроли. На крају сам завршио у затвору.

 Једног дана 1997. године, док сам био у затвору, један затвореник је приметио да држим Библију. Био је Божић, празник који многи становници Тонге сматрају важним. Питао ме је да ли знам шта Библија говори о Христовом рођењу, али нисам знао ништа о томе. Прочитали смо тај део из Библије и запазио сам да се божићни обичаји ту уопште не спомињу (Матеј 2:1-12; Лука 2:5-14). Нисам могао да верујем. Питао сам се о чему још Библија говори. Тај човек је ишао на састанке Јеховиних сведока који су се одржавали сваке недеље у затвору, па сам одлучио да му се придружим. Разматрали су библијску књигу Откривење. Нисам баш разумео шта су причали, али било је очигледно да је све то било из Библије.

 Када ми је један Јеховин сведок понудио библијски курс, врло радо сам прихватио. Први пут сам чуо за Божје обећање о рају на земљи (Исаија 35:5-8). Схватио сам да ми Јехова Бог неће дозволити да уђем у нови свет уколико наставим са штетним навикама (1. Коринћанима 6:9, 10). Одлучио сам да обуздавам своју преку нарав, престанем да пушим и никада се више не вратим дроги и пићу.

 Пре него што сам одслужио затворску казну, власти су ме 1999. пребациле у имиграциони камп. Више од годину дана нисам имао никакав контакт с Јеховиним сведоцима. Али и даље сам се трудио да се мењам. Влада ми је 2000. године отказала боравишну дозволу и депортован сам из Сједињених Држава у Тонгу.

 Кад сам се вратио у Тонгу, одмах сам потражио Јеховине сведоке и наставио с библијским курсом. Јако ми се допало оно што сам учио и био сам задивљен када сам видео да Јеховини сведоци са острва сва своја учења темеље на Светом писму, баш као и Јеховини сведоци у Сједињеним Државама.

 Мој отац је био познат у нашем крају јер је имао веома одговоран положај у цркви. Зато су моји рођаци у почетку били изненађени и љути што сам се повезао с Јеховиним сведоцима. Међутим, отац и мајка су касније били срећни што сам се променио и прекинуо са свим лошим навикама.

 Једна од најтежих промена за мене била је да прекинем да се опијам, што је тако често међу мојим сународницима. Многи мушкарци у Тонги проводили су сате сваког викенда испијајући каву, опојно пиће од корена биљке из породице бибера. Када сам се вратио у своју земљу, почео сам да одлазим у кава-клуб скоро свако вече и испијам каву све док се малтене не обезнаним. Проблем је био и што сам се дружио с људима који нису марили за библијска мерила. На крају су ми браћа помогла да схватим да моје навике вређају Бога. Променио сам се јер сам желео да Бог буде задовољан са мном.

 Почео сам да присуствујем свим састанцима Јеховиних сведока. Позитиван утицај других који су долазили на састанке помогао ми је да се одупрем искушењима. А онда сам се 2002. године крстио.

 Божје стрпљење ми је значило живот, као што је описано у Библији: „Јехова [...] је стрпљив с вама јер не жели да ико пропадне, већ да сви дођу до покајања“ (2. Петрова 3:9). Он је, сасвим сигурно, одавно могао да оконча овај покварени свет, али дозволио је да потраје довољно дуго како би људи попут мене могли да му постану пријатељи. Посебно ми је задовољство да помажем другима да и они окусе исто то.

 Уз Јеховину помоћ сам живот усмерио у добром правцу. Више не крадем да бих задовољио зависност која ме је убијала, већ помажем другима да постану Јеховини пријатељи. Оженио сам се дивном женом, Теом. Имамо сина од три и по године и веома смо срећни. Теа и ја преносимо другима шта Библија говори о будућем вечном животу у рају на земљи.