Одрастао сам у граду Темпере, у Финској, у тихом предграђу богатом зеленилом. Моја породица није била религиозна, али је веома ценила образовање и добре манире. Моја мајка је Немица и док сам био мали понекад сам одлазио у Западну Немачку, где су живели моји бака и дека.

 Од детињства сам волео спорт. Док сам био мали бавио сам се разним спортовима, али када сам имао око 14 година, одлучио сам да се посветим тенису. Са 16 година сам већ имао два до три тренинга дневно – два пута сам тренирао са професионалним тренером, а увече сам. Тенис ме је фасцинирао у сваком погледу. То је био начин да у менталном и физичком смислу испитујем и померам своје границе. Иако сам волео да проводим време с пријатељима и да понекад попијем покоје пиво, никада се нисам опијао нити користио дрогу. Мој живот се вртео око тениса, то ми је било најважније.

 Са 17 година сам почео да учествујем на АТП турнирима. a Након што сам освојио неколико турнира, стекао сам популарност у својој земљи. Са 22 године био сам међу 50 најбољих тенисера на свету.

 Годинама сам путовао по свету и играо тенис. Видео сам нека невероватно лепа места, али сам постао свестан и многих светских проблема, међу којима су криминал, дрога и загађење животне средине. Примера ради, док смо једном били у Сједињеним Државама, речено нам је да не идемо у одређене делове града због високе стопе криминала. Све ме је то погађало. Осим тога, иако сам радио оно што волим, на крају дана сам се осећао празно.

 Моја девојка Сана је почела да проучава Библију с Јеховиним сведоцима. Био ми је занимљив тај њен интерес за религију и нисам имао ништа против тога да проучава. Венчали смо се 1990, а она се годину дана касније крстила као Јеховин сведок. Што се мене тиче, нисам себе сматрао религиозном особом, али сам веровао да Бог постоји. Сећам се да је моја бака у Немачкој често читала Библију, а мене је учила да се молим.

 Једног дана, Сана и ја смо били у гостима код Карија и његове супруге који су Сведоци. Он ми је показао библијско пророчанство о „последњим данима“ (2. Тимотеју 3:1-5). То ми је привукло пажњу јер сам тада разумео зашто је ситуација у свету тако лоша. Тог дана нисмо више разговарали о религији. Па ипак, Кари и ја смо наставили да разговарамо о Библији и све што сам учио имало је смисла. Пошто сам био веома заузет и често сам путовао, нисмо могли да се редовно виђамо, али Кари није одустао. Једноставно би ми у писму одговорио на сва питања која сам му поставио док смо проучавали. За сва важна питања у животу Библија је имала логичан одговор и мало-помало почео сам да схватам њену главну тему – Бог ће путем свог Краљевства остварити своју намеру. На мене је дубок утисак оставило то што сам сазнао да се Бог зове Јехова и шта је све учинио за људе (Псалам 83:18). Највише ме је дирнула откупна жртва – није била у питању само техничка или правна формалност, већ израз Божје љубави (Јован 3:16). Поред тога, сазнао сам да могу постати Божји пријатељ и заувек живети у рају на земљи где ће владати мир (Јаковљева 4:8). Почео сам да се питам: „Како могу показати захвалност?“

 Озбиљно сам размислио о свом животу. Из Библије сам учио да највећа срећа произлази из давања и желео сам да поделим с другима оно у шта сам веровао (Дела апостолска 20:35). Као професионални спортиста био сам одсутан од куће око 200 дана годишње. У нашој породици се све вртело око мене – око мојих тренинга, моје рутине, моје каријере. Увидео сам да морам нешто да променим.

 Знао сам да многи неће разумети одлуку да из верских разлога напустим спортску каријеру у успону. Али могућност да боље упознам Јехову и да живим вечно вредела је више од било које награде коју бих могао да освојим играјући тенис. Зато ми је било прилично лако да донесем ту одлуку. Био сам решен да не обраћам пажњу на оно што би други могли рећи – то је била моја одлука. Библијски стих који ми је посебно помогао да се одупрем притиску био је Псалам 118:6, где пише: „Јехова је на мојој страни, нећу се бојати. Шта ми може човек земаљски?“

 Негде у то време, неки спонзори су ми понудили уносан уговор који би ми омогућио да током наредних година без икаквих брига играм тенис. Међутим, већ сам донео одлуку тако да сам одбио ту понуду и на крају сам престао да учествујем на АТП турнирима. Наставио сам да проучавам Библију и крстио сам се као Јеховин сведок 2. јула 1994.

 У мом случају није било потребно да се догоди нека трагедија да бих почео да размишљам о Богу. Нити бих за себе рекао да сам био неко ко је трагао за истином. Био сам прилично задовољан својим животом и сматрао сам да не бих могао да тражим више од тога. Па ипак, као да је библијска истина чекала на мене да је пронађем, догодило се да сам открио да живот има виши смисао и сада живим много боље него што сам могао да замислим. Наша породица никада није била тако јака и сложна. И веома сам срећан што су моја три сина следила мој пример – не као спортисте, већ као хришћанина.

 И даље волим да играм тенис. Током година сам зарађивао за живот радећи послове који су повезани с тенисом, на пример као тренер и као директор спортског центра. Али спорт више није у средишту мог живота. Некада сам сатима сваке недеље тренирао да бих постао бољи тенисер, шампион. А сада, као пуновремени проповедник, уживам у томе да своје време трошим помажући другима да примењују библијска начела која су променила мој живот. Највећу радост ми доноси труд да продубим своје пријатељство с Јеховом, као и да с другима разговарам о бољој будућности (1. Тимотеју 6:19).