Артур, покрајински надгледник у Јерменији, био је у посети једној скупштини Јеховиних сведока. Током посете је сазнао да ова скупштина још није увела сведочење на јавним местима, што значи да објавитељи нису користили колица са библијском литературом. Да би их подстакли на овај вид сведочења, Артур и његова супруга Ана, заједно с још једним братом који се зове Жираир, поставили су у једном градићу колица с литературом. Одабрали су прометно место, са много пролазника.

 Пролазници су се одмах заинтересовали и почели да узимају литературу. Убрзо, међутим, овај нови метод сведочења привукао је пажњу противника. Двојица свештеника пришла су колицима, а један од њих их је изненада преврнуо. Затим је ошамарио Артура, тако да су му наочаре пале на земљу. Артур, Ана и Жираир безуспешно су покушавали да смире свештенике. Свештеници су газили колица покушавајући да их поломе, а литературу су разбацали около. Вређали су их, псовали и претили им, а онда су отишли.

 Артур, Ана и Жираир су отишли до локалне полицијске станице да поднесу пријаву. Најпре су дали изјаву, а онда су кратко неколицини полицајаца и службеника говорили о Библији. Полицајци су их затим одвели код наредника. Он је у почетку само желео да сазна шта се догодило. Али када је чуо да Артур није узвратио ударац иако је крупан и јак човек, престао је да поставља питања о случају и почео је да се распитује о веровањима Јеховиних сведока. Тај разговор је трајао четири сата! Наредник је био толико импресиониран оним што је чуо, да је узвикнуо: „Каква религија! Дивим вам се!“

 Сутрадан, када је Артур наставио с јавним сведочењем, пришао му је старији човек који је претходног дана посматрао све што се догађало. Похвалио је Артура што је остао смирен и није узвратио истом мером. Додао је и да је због онога што је видео изгубио свако поштовање према свештеницима.

 Исте вечери је наредник позвао Артура да поново дође у полицијску станицу. Међутим, то није било да би га испитивао о случају, већ да би му поставио још нека питања о Библији. Овом разговору су се прикључила још двојица полицајаца.

 Следећег дана, Артур је поново посетио наредника, овога пута да би му показао неке од наших филмова који пружају одговор на библијска питања. Наредник је позвао и друге полицајце да им се придруже.

 Због лошег понашања свештеника, многи полицајци су по први пут добили добро сведочанство и стекли лепу слику о Јеховиним сведоцима.