Након што се крстила као Јеховин сведок, Зарина се из Русије вратила у своју земљу у средњој Азији, чврсто решена да своје две ћерке одгаја у истини. Пошто је била у лошој финансијској ситуацији, морала је да живи са својим родитељима и братом и снајом у једнособном стану. Родитељи су јој забранили да ћерке поучава у оно што верује, а унуке су упозорили да са мајком не разговарају о Библији.

 Зарина је много размишљала о томе како да помогне својој деци да упознају Јехову (Пословице 1:8). Жарко му се молила за помоћ и мудрост. Затим је предузела нешто конкретно. Водила их је у шетњу и разговарала с њима о дивној природи која их окружује. Те кратке шетње су у девојчицама пробудиле жељу да упознају Створитеља.

 Зарина се досетила како да својим ћеркама помогне да још више науче о Богу. На цедуљице је од речи до речи преписивала одломке и питања из књиге Шта Библија заиста научава? a На крају је у пар реченица додатно објаснила оно о чему се говорило у одломцима да би њене ћерке то боље разумеле. Затим је те папире и оловку сакрила испод веш-машине у купатилу. Када су девојчице одлазиле у купатило, читале су оно што им је мама написала и записивале одговоре на питања.

 На тај начин, Зарина је успела да са ћеркама прође два поглавља из књиге Шта Библија научава пре него што су се одселиле. Од тада је могла да на миру васпитава своју децу. У октобру 2016, обе ћерке су јој се крстиле. Срећне су што је њихова мајка била мудра и што је пронашла начин да им помогне да уче о Богу.