Венчање Јеховиних сведока обично је једноставна и достојанствена свечаност која укључује кратак говор на темељу Светог писма. Након тога може уследити свадба, можда са неким послужењем. a Исус је на почетку своје службе присуствовао једном таквом слављу у Кани (Јован 2:1-11).

•  Како изгледа венчање?

•  Где се одржавају венчања Јеховиних сведока?

•  Ко може присуствовати?

•  Постоје ли нека правила одевања?

•  Да ли се доносе поклони?

•  Да ли се одржава здравица?

•  Да ли се бацају пиринач или конфете?

•  Да ли се послужују храна и пиће?

•  Да ли има музике и плеса?

•  Да ли Јеховини сведоци славе годишњице брака?

 Говор за венчање је важан део те свечаности. Обично траје око 30 минута и износи га неко од Јеховиних сведока. То је срдачан и топао говор у ком се истиче како Свето писмо помаже паровима да изграде трајан и срећан брак пун љубави (Ефешанима 5:33).

 У многим земљама власти могу опуномоћити неког од Јеховиних сведока да обавља венчања. У том случају на крају говора младенци размењују завете и бурме. Затим их говорник проглашава мужем и женом.

 У неким земљама закон налаже да се парови венчају у општини. Они то чине кратко пре говора за венчање. Ако младенци нису изговорили завете пред матичарем, можда ће желети да то учине на крају говора за венчање. Уколико су већ изговорили завете, можда ће желети да их понове, и то ће учинити изговарајући их у прошлом времену. Говор се завршава молитвом за благослов нововенчаног пара.

 Многи Сведоци желе да се њихово венчање одржи у Дворани Краљевства уколико је то могуће. b Ако након тога планирају и свадбу, одржаће је на неком другом месту.

 Уколико се венчање одржава у Дворани Краљевства, сви су добродошли, било да су Сведоци или не. Ако младенци праве и свадбу, одлучиће кога ће позвати.

 Премда не постоје нека специфична правила одевања за венчања у Дворани Краљевства, Јеховини сведоци се у складу са начелима из Светог писма облаче скромно и примерено тој прилици. Значи им када и други поштују та начела (1. Тимотеју 2:9). Уколико младенци праве свадбу, и ту ће важити иста начела.

 Свето писмо подстиче на великодушност (Псалам 37:21). Јеховини сведоци радо дају и примају свадбене поклоне (Лука 6:38). Међутим, они не траже поклоне нити објављују имена даровалаца (Матеј 6:3, 4; 2. Коринћанима 9:7; 1. Петрова 3:8). Тако нешто би се косило са начелима из Светог писма, а уједно би госте не свадби довело у непријатну ситуацију.

 Не. Јеховини сведоци не наздрављају, јер тај обичај вуче корене из лажних религија. c Сведоци на неке друге начине изражавају младенцима своје најбоље жеље.

 Не. У неким местима постоји обичај да се на младенце бацају пиринач или конфете. Верује се да ће им то донети срећу и дуг живот. Међутим, Јеховини сведоци се не држе обичаја који су повезани с празноверјем, јер се они косе с библијским начелима (Исаија 65:11).

 Приликом венчања у Дворани Краљевства не послужују се храна и пиће. Међутим, неки парови након венчања праве свадбу на којој има послужења (Проповедник 9:7). Уколико одлуче да служе алкохол, побринуће се да то буде у умереним количинама и да се служи само онима који су пунолетни (Лука 21:34; Римљанима 13:1, 13).

 Ако пар прави свадбу, можда ће желети да на њој буде музике и плеса (Проповедник 3:4). Избор музике ће доста зависити од личног укуса и културе, али ће песме свакако бити пристојне.

 Свето писмо не каже да ли је исправно или неисправно славити годишњицу брака, тако да ту одлуку сваки пар доноси за себе. Неки од оних који је славе воле да то учине сами, а неки са породицом и пријатељима.