Не, зато што је служење Богу сасвим лична одлука (Римљанима 14:12). Јеховини сведоци уче своју децу начелима из Светог писма, али када деца порасту, свако од њих мора да одлучи сам за себе да ли жели да буде Јеховин сведок (Римљанима 12:2; Галатима 6:5).

 Попут већине родитеља, и Јеховини сведоци желе најбоље за своју децу. Они их уче свему што сматрају да ће им користити у животу: неким практичним вештинама, моралним вредностима и религиозним уверењима. Јеховини сведоци сматрају да нам Свето писмо може помоћи да водимо најбољи начин живота. Зато се труде да своју децу поучавају начелима из Светог писма тако што га проучавају заједно с њима и воде их на хришћанске састанке (Поновљени закони 6:6, 7). Свако дете ће с годинама донети одлуку да ли ће прихватити религиозна веровања својих родитеља.

•  Да ли Јеховини сведоци крштавају бебе?

•  Да ли Јеховини сведоци ограничавају контакт са својом децом уколико она одлуче да не желе да буду Сведоци?

•  Зашто Јеховини сведоци воде са собом своју децу када иду да проповедају?

•  Да ли Јеховини сведоци учествују у празницима и другим прославама?

•  Како се осећају они који су одрасли у породици Јеховиних сведока?

 Не. Свето писмо не подупире обичај да се бебе крштавају. Примера ради, у њему стоји да су хришћани из првог века, пре него што су се крстили, прво чули добру вест, а затим су је „свим срцем прихватили“ и покајали се за своје грехе (Дела апостолска 2:14, 22, 38, 41). Према томе, да би се неко крстио, мора имати довољно година да би могао разумети о чему Свето писмо говори, затим мора веровати у то и мора сам донети одлуку да ће живети по тим начелима. Бебе нису у стању да ураде било шта од тога.

 Како деца расту, она у неком тренутку могу донети одлуку да желе да се крсте. Међутим, да би могла да се крсте, она морају бити довољно зрела да разумеју значај таквог завета Богу.

 Не. Уколико деца Сведока одлуче да не прихвате веру својих родитеља, тим родитељима ће, наравно, то тешко пасти. Међутим, то неће утицати на њихову љубав према деци и они неће само због тога прекинути све везе с њима.

 Ми водимо своју децу са собом када идемо да проповедамо из неколико разлога. a

•   Библија саветује родитеље да поучавају своју децу како да служе Богу (Ефешанима 6:4). Будући да служба Богу обухвата и јавно објављивање вере, проповедање је важан део верског васпитања код Сведока (Римљанима 10:9, 10; Јеврејима 13:15).

•   Библија на једном месту подстиче конкретно младе да „хвале име Господње“ (Псалам 148:12, 13, Даничић–Караџић). Један важан начин на који можемо хвалити Господа јесте да говоримо другима о њему. b

•   Проповедање заједно с родитељима деци користи на неколико начина. На пример, ту уче како да разговарају с различитим људима и стичу лепе особине као што су саосећање, љубазност, поштовање других и несебичност. Поред тога, то им помаже да се још боље упознају с разлозима за неко веровање које се темељи на Светом писму.

 Јеховини сведоци не учествују у празницима и другим прославама за које су утврдили да их Бог не одобрава (2. Коринћанима 6:14-17; Ефешанима 5:10). c Примера ради, не учествујемо у рођенданским и божићним прославама, будући да оне имају паганско порекло.

 Наравно, ми уживамо у томе да проводимо време са својом породицом и да дајемо својој деци поклоне. Заправо, ми не допуштамо да нам календар диктира када ће се породица окупити или када ћемо давати једни другима поклоне, већ то радимо спонтано током целе године.