•  На основу чега Јеховини сведоци доносе одлуку о томе да ли неки празник треба славити?

•  Да ли то што Јеховини сведоци не славе неке празнике значи да не воле своју породицу?

•  Да ли Јеховини сведоци бране другима да славе неке празнике?

 Када Јеховини сведоци доносе одлуку о томе да ли ће славити неки празник, они желе да знају шта Библија каже о томе. Неки празници и прославе се недвосмислено косе с библијским начелима. Јеховини сведоци не обележавају такве празнике и прославе. Када је реч о неким другим празницима, сваки Сведок сам одлучује да ли ће их обележавати и притом жели да задржи „чисту савест не грешећи ни Богу ни људима“ (Дела апостолска 24:16).

 У наставку овог чланка, осмотрићемо нека питања о којима Јеховини сведоци размишљају када доносе одлуку о томе да ли ће славити неки празник. a

•   Да ли се тај празник темељи на неком небиблијском учењу?

   Библијско начело: „Изађите из њихове средине и одвојте се‘, каже Јехова, ’и не дотичите више ништа нечисто“ (2. Коринћанима 6:15-17).

   Јеховини сведоци не желе да имају било какве везе са учењима која Бог осуђује и зато позив „одвојте се“ за њих значи да не обележавају празнике који садрже обичаје који се наводе у наставку чланка.

   Празници који су засновани на веровању у друге богове и обожавању других богова. Исус је рекао: „Јехову, свог Бога, обожавај и једино њему служи“ (Матеј 4:10). Јеховини сведоци у складу с том заповешћу не славе Божић, Ускрс нити Први мај, јер ти празници воде порекло из прослава којима су се обожавали други богови, а не Јехова Бог. Осим ових празника, они не славе ни празнике које ћемо сада осмотрити.

  •  Кванза. Назив Кванза „води порекло из свахили израза матунда ја кванза, који у преводу значи ’први плодови‘ и он указује на то да овај празник води порекло још од најранијих прослава жетви забележених на тлу Африке“ (Encyclopedia of Black Studies). Иако неки сматрају да Кванза није верски празник, у делу Encyclopedia of African Religion он се упоређује с једном афричком прославом током које су се први плодови „приносили боговима и прецима у знак захвалности“. Још се наводи да је „дух захвалности прецима за животне дарове одлика афро-америчког празника Кванза“.

  •  Празник средине јесени. Ово је „празник у част богињи месеца“ (Holidays, Festivals, and Celebrations of the World Dictionary). Он укључује ритуал током којег се „жене у породици клањају тој богињи“ (Religions of the World–A Comprehensive Encyclopedia of Beliefs and Practices).

  •  Нав Руз. „Овај празник потиче из зороастризма и представља један од најсветијих дана зороастријског календара [...] Тачније, у подне на дан Нав Руза, према зороастријском календару, уз прославу се дочекује Дух поднева, познат као Рапитвин, којег је током хладних месеци Дух зиме бацио у подземље“ (Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу – УНЕСКО).

  •  Шабе Јалда (Ноћ Јалда). Према књизи Sufism in the Secret History of Persia, ова прослава краткодневице „сасвим сигурно је повезана с обожавањем Митре“, бога светла. Каже се да постоји могућност да је обележавање овог празника повезано с обожавањем богова сунца код Римљана и Грка. b

  •  Дан захвалности. И овај празник попут Кванзе повезан је с древним прославама жетве којима се одавала част разним боговима. С временом је „ове обичаје преузела хришћанска црква“ (A Great and Godly Adventure–The Pilgrims and the Myth of the First Thanksgiving).

   Празници који се темеље на сујеверју и веровању у срећу. За оне који верују у срећу Библија каже да су оставили Јехову (Исаија 65:11). Због тога, Јеховини сведоци не славе следеће празнике:

  •  Ивањдан (Ивање). „Верује се да на [Ивањдан] природа ослобађа магичне моћи и да само они који су храбри и имају среће могу имати користи од њих“ (The A to Z of Belarus). Овај празник води порекло од паганског празника којим се прослављала дугодневица. Међутим, према делу Encyclopedia of Contemporary Russian Culture, „након што су пагани прихватили хришћанство, тај празник се стопио с једном црквеном славом [Свети Јован Крститељ]“.

  •  Лунарна Нова година (Кинеска Нова година или Корејска Нова година). „У ово доба године, породици, пријатељима и рођацима је најважније да обезбеде срећу, одају поштовање боговима и духовима и пожеле једни другима срећу у наредној години“ (Mooncakes and Hungry Ghosts–Festivals of China). Слично томе, прослава Корејске Нове године „састоји се од обожавања предака, ритуала којима се истерују зли духови и засигурава срећа у наредној години, као и прорицања будућих догађаја“ (Encyclopedia of New Year’s Holidays Worldwide).

   Празници који се темеље на веровању у бесмртност душе. Библија јасно каже да душа може да умре (Језекиљ 18:4). Стога, Јеховини сведоци не славе празнике који се заснивају на веровању у бесмртност душе. То су следећи празници:

  •  Дан мртвих (Задушнице). Према делу New Catholic Encyclopedia, на овај дан се верници „присећају својих умрлих“. „Током средњег века је било популарно веровање да се душе из чистилишта могу појавити на тај дан као духови, вештице, жабе крастаче, итд., особама које су им за живота згрешиле.“

  •  Дан предака и Празник гладног духа. Ова два празника се обележавају у част прецима. Према књизи Celebrating Life Customs Around the World–From Baby Showers to Funerals, на Дан предака се „храна, пиће и папирни новац спаљују како мртвима не би недостајало ни хране, ни пића, ни новца“. У књизи се такође каже да „током Месеца гладног духа, а нарочито у ноћи када је пун месец, постоји [верници сматрају] већа веза између мртвих и живих него што је то случај током неке друге ноћи и зато је важно умирити мртве и одати почаст прецима“.

  •  Чусеок. Према делу The Korean Tradition of Religion, Society, and Ethics, током овог празника, „душама мртвих се нуди храна и вино“. Тај обичај се практикује јер се верује да „душа наставља да живи након смрти“.

   Празници који су повезани с окултизмом. Библија каже: „Нека се код тебе не нађе нико ко би свог сина или своју кћер спаљивао у ватри, ни који гата, ни који се бави магијом, ни који прориче по знамењу, ни врачар, ни који баца чини, ни који призива духове, ни који прориче будућност, ни који пита мртве. Јер ко год тако нешто чини одвратан је Јехови“ (Поновљени закони 18:10-12). Јеховини сведоци не желе да имају било какве везе с окултизмом, укључујући и астрологију (облик прорицања), и због тога не славе Ноћ вештица, као ни следеће празнике:

  •  Синхала и Тамилска Нова година. „Традиционални обичаји повезани с овим празником [...] укључују обављање одређених активности у време које су астролози прорачунали као најповољније“ (Encyclopedia of Sri Lanka).

  •  Сонгкран. Назив овог азијског празника „потиче од санскритске речи [...] која значи ’кретање‘ или ’промена‘, и [тај празник] означава улазак сунца у сазвежђе Овна“ (Food, Feasts, and Faith–An Encyclopedia of Food Culture in World Religions).

   Празници из Мојсијевог закона, који су Исусовом жртвеном смрћу престали да важе. Библија каже: „Христ је свршетак Закона“ (Римљанима 10:4). Хришћани и даље имају користи од начела из Мојсијевог закона, који је дат Израелу. Међутим, они не славе празнике које је тај Закон прописивао, нарочито оне празнике који указују на предстојећи долазак Месије, јер хришћани сматрају да је он већ дошао. У Библији још стоји да је то „само сенка онога што долази, а стварност је Христ“ (Колошанима 2:17). С обзиром на то да су ти празници престали да важе и да укључују обичаје који се косе с библијским начелима, Јеховини сведоци не славе следеће празнике:

  •  Ханука. Овим празником се обележава поновно посвећење јудејског храма у Јерусалиму. Међутим, Библија каже да је Христ постао првосвештеник и да је прошао кроз „већи и савршенији шатор [или храм] који није начињен рукама, то јест није од овог стварства“ (Јеврејима 9:11). Хришћани верују да је тај духовни храм заменио дословни храм у Јерусалиму.

  •  Рош хашана. Ово је празник којим се обележава почетак године у јеврејском календару. У прошлости су се током овог празника Богу приносиле посебне жртве (Бројеви 29:1-6). Међутим, Исус Христ је као Месија укинуо приношење жртви, што значи да оне више немају вредност у Божјим очима (Данило 9:26, 27).

•   Да ли тај празник заговара интерконфесионализам?

   Библијско начело: „Шта је заједничко вернику и невернику? И како се Божји храм слаже с идолима?“ (2. Коринћанима 6:15-17).

   Иако Јеховини сведоци настоје да буду у миру с другима и поштују право сваке особе да верује у оно што сматра исправним, они не славе празнике који на следеће начине подстичу на интерконфесионализам.

   Празници у част неке личности или празници који подстичу на учествовање у верској служби других религија. Када је Бог водио свој народ у Обећану земљу, у којој су људи обожавали друге богове, рекао им је: „Не склапај савез с њима ни с њиховим боговима [...] Ако би служио њиховим боговима, то би ти била замка“ (Излазак 23:32, 33). Зато Јеховини сведоци не славе следеће празнике:

  •  Лој Кратонг. Током овог празника, који се слави на Тајланду, „људи праве чиније од лишћа, у њих стављају свеће или миришљаве штапиће и затим те чиније спуштају у воду и пуштају их да отплове, јер се сматра да оне тако односе несрећу. Овај празник је заправо спомен на отисак Будиног стопала“ (Encyclopedia of Buddhism).

  •  Дан покајања. Према изјави једног државног званичника Папуе Нове Гвинеје, чије су речи цитиране у листу The National, они који учествују у овом државном празнику „слажу се с основама хришћанске вере“. Он је још рекао да тај дан „помаже људима да буду бољи хришћани“.

  •  Весак. „Ово је најсветији од свих дана у будизму и њиме се обележава Будино рођење, просветљење, његова смрт, то јест његово достизање нирване“ (Holidays, Festivals, and Celebrations of the World Dictionary).

   Прославе које се заснивају на верским обичајима који нису у складу с Библијом. Исус је рекао верским вођама да су „обезвредили реч Божју због свог предања“. За њих је још рекао да је њихово служење Богу узалудно јер „научавају људске заповести“ (Матеј 15:6, 9). Јеховини сведоци озбиљно гледају на то упозорење и зато не славе многе верске празнике.

  •  Богојављење (Дан Три краља, Тимкат). Они који обележавају овај празник, славе долазак астролога код Исуса или Исусово рођење. Овим празником „христијанизовани су одређени пагански празници који су се славили у пролеће и њима се одавала част боговима река и потока“ (The Christmas Encyclopedia). Тимкат, празник сличан поменутом празнику, „дубоко је укорењен у верској традицији“ (Encyclopedia of Society and Culture in the Ancient World).

  •  Велика Госпојина (Успење Пресвете Богородице). Овај празник се заснива на веровању да је Исусова мајка узашла на небо у телу. Према делу Religion and Society–Encyclopedia of Fundamentalism, „међу првим хришћанима ово веровање није било заступљено и оно се нигде не спомиње у Светом писму“.

  •  Безгрешно зачеће Блажене Девице Марије. У делу New Catholic Encyclopedia стоји: „Идеја о безгрешном зачећу се не налази у Светом писму.“ Још се додаје да је то „закључак до ког је дошла сама Црква“.

  •  Коризма. Према делу New Catholic Encyclopedia, овај период покајања и поста успостављен је „у четвртом веку“, више од 200 година након што је писање Библије завршено. О првом дану Коризме, поменута енциклопедија каже: „Обичај да се на Чисту среду [Пепелницу] верници посипају пепелом постао је општеприхваћен још од сабора у Беневенту 1091.“

  •  Мескел (Празник крста). Овим етиопским празником обележава се „проналажење крста (на којем је Христ био разапет), паљењем логорске ватре и играњем око ње“, стоји у делу Encyclopedia of Society and Culture in the Medieval World (текст у загради преузет из извора). Сходно томе, Јеховини сведоци не користе крст у обожавању Бога.

•   Да ли тај празник уздиже неку особу, организацију или неки државни симбол?

   Библијско начело: „Овако каже Јехова: ’Проклет да је човек који се узда у земаљског човека и своје наде полаже у људску мишицу, а срце му се одвраћа од Јехове‘“ (Јеремија 17:5).

   Иако Јеховини сведоци воле друге људе и моле се за њих, они не учествују у следећим догађајима или прославама:

   Празници у част неком владару или некој истакнутој личности: Библија каже: „Не уздајте [се] у земаљског човека коме је дах у ноздрвама, јер шта је он да бисте рачунали на њега?“ (Исаија 2:22). Зато Јеховини сведоци, између осталог, не славе рођендан неког владара.

   Величање државне заставе. Јеховини сведоци не поздрављају заставу. Зашто? Зато што у Библији стоји: „Клоните се идола!“ (1. Јованова 5:21). Неки људи не сматрају да је поздрављање заставе идолопоклонство. Међутим, историчар Карлтон Хејз је написао следеће: „Застава је у патриотизму главни верски симбол и централни предмет обожавања.“

   Празници или прославе којима се величају свеци. Шта се догодило када се један богобојазни човек поклонио апостолу Петру? У Библији пише: „Петар га је подигао, говорећи: ’Устани! И ја сам само човек‘“ (Дела апостолска 10:25, 26). Ни апостол Петар ни други апостоли нису желели да им људи исказују неку посебну част и зато Јеховини сведоци не учествују у прославама које величају особе које људи сматрају свецима. Неке од тих прослава су:

  •  Сви свети. „То је празник у част свим свецима [...] Порекло овог празника није познато“ (New Catholic Encyclopedia).

  •  Празник Наше Госпе од Гвадалупеа. Овим празником се одаје част „главном заштитнику Мексика“. Неки верују да је то Марија, Исусова мајка. Верује се да се она чудом појавила једном сељаку 1531. године (The Greenwood Encyclopedia of Latino Literature).

  •  Имендан. „Имендан је празник којим се исказује част свецу по ком дете добије име током крштења или конфирмације, то јест кризме“, стоји у књизи Celebrating Life Customs Around the World–From Baby Showers to Funerals. У тој књизи још стоји да је „тај дан тесно повезан с верским обичајима“.

   Подупирање политичких или друштвених покрета. Библија каже: „Боље је тражити уточиште код Јехове него уздати се у човека земаљског“ (Псалам 118:8, 9). Јеховини сведоци не желе да одају утисак да верују у то да ће људи, а не Бог, решити светске проблеме и зато не славе Дан младих нити Дан жена, који су повезани с политичким или друштвеним покретима који се боре за боље стање у свету. Из истог разлога Јеховини сведоци не обележавају ни Дан укидања ропства ни сличне празнике. Они верују да само Божје Краљевство може да искорени расизам и неједнакост у свету (Римљанима 2:11; 8:21).

•   Да ли тај празник уздиже неки народ или етничку групу изнад других?

   Библијско начело: „Бог није пристран, него из сваког народа прихвата оног ко га се боји и чини што је праведно“ (Дела апостолска 10:34, 35).

   Јеховини сведоци поштују земљу у којој живе, али не учествују у прославама које на следеће начине величају неки народ или етничку групу:

   Празници који величају војску. Исус није заговарао рат, већ је својим следбеницима рекао: „Волите своје непријатеље и молите се за оне који вас прогоне“ (Матеј 5:44). Зато Јеховини сведоци не славе празнике којима се одаје част војницима. Неки од тих празника су:

  •  Дан Анзака. „Анзак је скраћеница за Војне трупе Аустралије и Новог Зеланда.“ „Дан Анзака је с временом постао празник којим се обележава помен на жртве рата“ (Historical Dictionary of Australia).

  •  Дан ветерана (Дан сећања, Дан макова или Дан примирја). Овим празницима се одаје почаст „ратним ветеранима и онима који су погинули борећи се за своју земљу“ (Encyclopædia Britannica).

   Важни датуми у историји неке државе или обележавање независности неке државе. Исус је за своје ученике рекао: „Они нису део света, као што ни ја нисам део света“ (Јован 17:16). Јеховини сведоци воле да знају историју своје државе, али не желе да учествују у следећим празницима:

  •  Дан Аустралије. Према делу Worldmark Encyclopedia of Cultures and Daily Life, овим празником се обележава „дан када су 1788. енглески војници подигли своју заставу и Аустралију прогласили својом колонијом“.

  •  Дан Гаја Фокса. Ово је „државни празник и спомен на дан када је пропао план Гаја Фокса и других поборника католицизма да изврше атентат на краља Џејмса првог и разнесу зграду [британског] Парламента 1605. године“ (A Dictionary of English Folklore).

  •  Дан независности (Дан државности). У неким земљама, „ово је дан којим се обележава годишњица независности земље“ (Merriam-Webster’s Unabridged Dictionary).

•   Да ли је за тај празник карактеристично распуштено или неморално понашање?

   Библијско начело: „Доста [је] што сте у прошлости вршили вољу људи из света кад сте живели у бесрамности, у пожудама, пијанчењу, разузданим гозбама, надметањима у пијењу и недопустивом идолопоклонству“ (1. Петрова 4:3).

   Јеховини сведоци се воде овим начелом и зато избегавају прославе које су пропраћене прекомерном употребом алкохола и разузданим журкама. Сведоци воле да се друже са својим пријатељима и на тим дружењима се може и не мора служити алкохол. Ако се служи алкохол, он се користи умерено. Они настоје да живе по савету из Библије: „Било да једете, било да пијете, било да нешто друго чините, све на Божју славу чините“ (1. Коринћанима 10:31).

   Стога, Јеховини сведоци не иду на карневале и не учествују у сличним празницима који укључују разуздано понашање, које Библија осуђује. Један од таквих празника јесте јеврејски празник Пурим. Иако се тим празником некада обележавао дан избављења Јевреја у петом веку пре н. е., сада се „можда не у потпуности, али у доброј мери може сматрати јеврејском верзијом Масног уторка (Марди граа) или карневала“, стоји у књизи Essential Judaism. Многи учесници таквих дивљих прослава, „облаче костиме (често мушкарци облаче женску одећу), понашају се разуздано, опијају се и превише су бучни“.

 Не. Библија учи људе да воле и поштују чланове своје породице без обзира на религију којој припадају (1. Петрова 3:1, 2, 7). Када неко престане да учествује у прослављању одређених празника након што постане Јеховин сведок, потпуно је нормално да његовим рођацима буде тешко, да буду повређени или да се чак осећају издано. Зато се Јеховини сведоци труде да разговарају са својим рођацима и увере их у то да их и даље воле. Такође се труде да им тактично објасне своје одлуке и користе све друге прилике да их посећују.

 Не. Они сматрају да свако мора сам да одлучи у шта ће веровати (Исус Навин 24:15). Јеховини сведоци поштују све људе, без обзира на њихову верску опредељеност (1. Петрова 2:17).