„Čuvaćeš one koji se potpuno oslanjaju na tebe. Daćeš im trajan mir, jer se u tebe uzdaju“ (Isaija 26:3, prevod Novi svet).

 „Ko se tebe drži, čuvaš ga jednako u miru, jer se u tebe uzda“ (Isaija 26:3, Daničić–Karadžić).

 Prorok Isaija je ovim utešnim rečima pokazao da Bog štiti one koji se potpuno uzdaju u njega. On to čini tako što im pomaže da se osećaju sigurno i da imaju mir.

 „Čuvaćeš one koji se potpuno oslanjaju na tebe.“ Ovaj deo stiha govori o onima koji su potpuno rešeni da se uvek uzdaju u Jehovu a Boga. Oni priznaju da zavise od njega. Zato se ne oslanjaju na svoje razmišljanje kada donose važne odluke, već u svemu uzimaju u obzir Božje misli (Poslovice 3:5, 6). Da bi razumeli kakvo je Božje gledište o nečemu, pažljivo čitaju njegovu Reč, Bibliju, i duboko razmišljaju o onome što su pročitali (Psalam 1:2; 119:15). Kada se suoče s nekim teškim situacijama, usrdno mole Jehovu za pomoć (Psalam 37:5; 55:22). Time pokazuju potpuno pouzdanje u Boga, a on im zauzvrat daje mir.

 „Daćeš im trajan mir.“ Na izvornom hebrejskom, reč „mir“ se u ovom stihu uzastopce ponavlja dva puta radi naglašavanja. Da bi se prenelo to naglašavanje, ovaj izraz se može prevesti kao „trajan mir“, „savršen mir“ ili „potpun mir“. Drugim rečima, oni koji se potpuno uzdaju u Jehovu imaju unutrašnji mir koji ne zavisi od njihovih okolnosti (Psalam 112:7; 119:165). Taj mir proističe iz prijateljstva s Jehovom i truda da činimo ono što je ispravno u njegovim očima (Poslovice 3:32; Isaija 48:18).

 To što Božje sluge imaju „trajan mir“ ne znači da ih Bog štiti od problema i briga (1. Samuilova 1:6, 7; Jov 6:1, 2; Psalam 31:9). Ipak, on im pomaže da izađu na kraj sa svim poteškoćama (Isaija 41:10, 13). Odgovara na njihove molitve, daje im mudrost, snagu i utehu (Psalam 94:19; Poslovice 2:6; Isaija 40:29). Zato ostaju smireni i u najtežim situacijama (Filipljanima 4:6, 7).

 Prorok Isaija je živeo u osmom veku pre n. e. Mnogi Judejci u to vreme, a i u narednim godinama nisu verno služili Jehovi Bogu. Zato je Jehova dozvolio da njihova prestonica, Jerusalim, bude uništena 607. pre n. e.

 Međutim, više od sto godina pre tog uništenja, Isaija je napisao proročansku pesmu hvale Jehovi koja je zabeležena u 26. poglavlju (Isaija 26:1-6). U toj pesmi je govorio o budućem vremenu kada će grad u Judinoj zemlji (po svemu sudeći Jerusalim) biti obnovljen.

 Jerusalim je potpuno obnovljen u godinama nakon 537. pre n. e. Tada su se Judejci koji su se vratili u svoju domovinu osećali sigurno i mogli su da kažu: „Mi imamo jak grad“ (Isaija 26:1). Međutim, izvor njihove snage nisu bile utvrđene gradske zidine. Sigurnost tog grada zavisila je od Jehovinog blagoslova i zaštite (Isaija 26:2).

 Slično je i danas. Oni koji se potpuno uzdaju u Jehovu osećaju se sigurno jer na njega gledaju kao na svoju Stenu, to jest utočište (Isaija 26:4).

 U ovom videu se nalazi kratak pregled knjige proroka Isaije.