„Odgajaj dete prema putu kojim treba da ide, pa neće odstupiti od njega ni kad ostari“ (Poslovice 22:6, prevod Novi svet).

 „Nauči dete kojim putem da ide, pa ni u starosti neće od njega odstupiti“ (Poslovice 22:6, Savremeni srpski prevod).

 Deca koju roditelji uče da vole Boga i žive po njegovim merilima najverovatnije će se voditi time celog života.

 „Odgajaj dete prema putu kojim treba da ide.“ Ovaj izraz se može prevesti i kao „postavi dete na pravi put“. Ovo je još jedno mesto u Poslovicama na kojem se roditelji podstiču da poučavaju decu tome šta je dobro, a šta loše dok su još mala (Poslovice 19:18; 22:15; 29:15). Dobri roditelji su svesni toga da deca, kao i odrasli, imaju slobodu izbora. Zato im neće samo govoriti šta da rade, već će razgovarati sa njima i pomagati im da izrastu u zrele i odgovorne ljude, koji umeju da razmišljaju svojom glavom i donose dobre odluke (Ponovljeni zakoni 6:6, 7; Kološanima 3:21).

 Neki biblisti kažu da taj izraz znači „vaspitavati dete u skladu sa njegovom prirodom“, to jest sa njegovim sklonostima. To možda deluje logično, ali hebrejski izraz preveden sa „prema putu kojim treba da ide“ najverovatnije se odnosi na životni put koji je čestit i ispravan. U Poslovicama se kaže da čovek može izabrati jedan od dva životna puta. Prvi se naziva put „dobrih ljudi“, „put mudrosti“ i „pravi put“ (Poslovice 2:20; 4:11; 23:19). Drugi se naziva staza „pokvarenih ljudi“, „put zlih“ i „zao put“ (Poslovice 4:14; 16:29). Dakle, put kojim dete treba da ide odnosi se na život po biblijskim merilima (Psalam 119:105).

 „Neće odstupiti od njega ni kad ostari.“ Ako roditelji poučavaju decu Božjim moralnim merilima, ona će verovatno živeti po njima celog života. Međutim, čak i dete oko kojeg su se roditelji puno trudili i poučavali ga može jednog dana da odstupi od pravog puta i da prestane da živi po Božjim merilima. Na primer, može se desiti da neko mnogo vremena provodi u lošem društvu i da zato počne da radi nešto što nije ispravno i napusti „staze čestitosti“ (Poslovice 2:12-16; 1. Korinćanima 15:33). Međutim, kakvu god odluku dete kasnije u životu donese, roditelji koji ga uče Božjim merilima pružaju mu najbolji mogući start u životu (Poslovice 2:1, 11).

 U 22. poglavlju Poslovica govori se o tome kako se u raznim situacijama u životu vidi da li imamo Božju mudrost. Tu se kaže da je važno da imamo Jehovinu a naklonost, a imaćemo je ako budemo ponizni, velikodušni i vredni (Poslovice 22:1, 4, 9, 29). S druge strane, snosićemo posledice ako se ne obaziremo na Božja merila i loše se ponašamo prema slabijima od sebe (Poslovice 22:8, 16, 22-27).

 U suštini, 22. poglavlje Poslovica se ne bavi mnogo vaspitavanjem dece, već objašnjava kako čovek treba da živi da bi stekao Božju naklonost i zaista bio srećan (Poslovice 22:17-19). Roditelji koji uče decu da tako žive zapravo pokazuju da im žele najbolje (Efešanima 6:1-3).

 U ovom videu se nalazi kratak pregled Poslovica.