„Svako ko prizove Jehovino ime biće spasen“ (Rimljanima 10:13, prevod Novi svet).

 „Koji god prizove ime Gospodnje spašće se“ (Rimljanima 10:13, Daničić–Karadžić).

 Bog je nepristrastan i on svakom čoveku daje priliku da bude spasen i da dobije večni život, bez obzira na njegovu nacionalnost, rasu ili društveni položaj. Međutim, da bi neko bio spasen, on treba da prizove Jehovino ime. Jehova je ime Svemoćnog Boga (Psalam 83:18). a

 U kontekstu Biblije, „prizivati Jehovino ime“ znači više od toga da neko zna kako se Bog zove i da koristi njegovo ime (Psalam 116:12-14). Osoba koja priziva Božje ime je neko ko veruje Bogu i ko pomoć traži od njega (Psalam 20:7; 99:6).

 Isusu Hristu je Božje ime bilo važno. Prve reči uzorne molitve koju je izgovorio glasile su ovako: „Oče naš, koji si na nebesima, neka se sveti ime tvoje“ (Matej 6:9). Isus je takođe poučavao ljude tome da treba da upoznaju Boga koji nosi to ime, kao i da ga vole i slušaju. Samo tako mogu da dobiju večni život (Jovan 17:3, 6, 26).

 Na osnovu čega možemo zaključiti da je „Gospod“ u Rimljanima 10:13 u prevodu Daničić–Karadžić u stvari Jehova? Na osnovu toga što je u tom stihu zapravo citiran Joilo 2:32, u kom se u originalnom manuskriptu na hebrejskom jeziku na ovom mestu nalazi Božje ime a ne titula „Gospod“. b

 U desetom poglavlju poslanice Rimljanima objašnjava se da nečije prijateljstvo s Bogom zavisi od njegove vere u Isusa Hrista (Rimljanima 10:9). Taj rezon je potkrepljen sa nekoliko citata iz Starog zaveta. Nečija vera će se videti po tome da li je obznanjuje drugima, to jest da li propoveda drugima dobru vest o spasenju. Na taj način oni koji još uvek nisu razvili takvu veru imaju priliku da je razviju i da dobiju večni život (Rimljanima 10:10, 14, 15, 17).