„Radujte se zbog svoje nade. Budite postojani u nevolji. Istrajte u molitvi“ (Rimljanima 12:12, prevod Novi svet).

 „Nadanjem veselite se, u nevolji trpite, u molitvi budite jednako“ (Rimljanima 12:12, Daničić–Karadžić).

 U ovom stihu apostol Pavle je naveo tri stvari koje su mogle pomoći hrišćanima u Rimu da ostanu verni Bogu uprkos progonstvu i drugim poteškoćama.

 „Radujte se zbog svoje nade.“ Hrišćani imaju predivnu nadu da će večno živeti – neki na nebu, a većina njih u raju na zemlji (Psalam 37:29; Jovan 3:16; Otkrivenje 14:1-4; 21:3, 4). Nadaju se i da će Božje Kraljevstvo a rešiti sve probleme koji muče čovečanstvo (Danilo 2:44; Matej 6:10). Božje sluge su radosne čak i kad trpe poteškoće zato što su uverene da će se njihova nada ostvariti i da će zbog svoje istrajnosti imati Božje priznanje (Matej 5:11, 12; Rimljanima 5:3-5).

 „Budite postojani u nevolji.“ Grčki izraz koji je ovde preveden kao „postojanost“ nosi misao o tome da neko „ne beži, već ostaje; istrajava; nepokolebljiv je“. Hristovi sledbenici nisu „deo sveta“ b i zato znaju da će ih drugi progoniti i da će im biti potrebna istrajnost (Jovan 15:18-20; 2. Timoteju 3:12). Kada hrišćanin postojano služi Bogu, čak i kad zbog toga trpi neke nevolje, njegova vera u Boga je sve jača jer zna da će ga on na kraju nagraditi (Matej 24:13). Ta snažna vera mu pomaže da strpljivo i s radošću istrajava u problemima (Kološanima 1:11).

 „Istrajte u molitvi.“ U Božjoj reči, hrišćani su više puta podstaknuti da se često mole Bogu (Luka 11:9; 18:1). Oni su svesni da im je potrebno Božje vođstvo na svim područjima života i zato mu se uvek iznova obraćaju za pomoć (Kološanima 4:2; 1. Solunjanima 5:17). Sigurni su da će Bog uslišiti njihove molitve zato što su poslušni njegovim zapovestima i daju sve od sebe da žive po njegovim merilima (1. Jovanova 3:22; 5:14). Takođe znaju da će im, ako istraju u molitvi, Bog dati snagu koja im je potrebna da mu ostanu verni šta god da ih snađe (Filipljanima 4:13).

 Apostol Pavle je ovu poslanicu napisao hrišćanima u Rimu oko 56. n. e. U 12. poglavlju im je govorio o tome koje osobine treba da krase prave hrišćane, kako da se ponašaju prema suvernicima i drugima i kako da reaguju na progonstvo (Rimljanima 12:9-21). Bio je to savet u pravo vreme, jer će se hrišćani u Rimu uskoro suočiti sa žestokim protivljenjem.

 Nekoliko godina kasnije, 64. n. e., izbio je požar u Rimu koji je uništio veliki deo grada. Sumnjalo se da ga je izazvao car Neron. Prema rimskom istoričaru Tacitu, Neron je u želji da zaštiti sebe okrivio hrišćane za taj požar. Kao posledica toga, usledio je žestoki talas progonstva. Hrišćanima je tada mnogo značio Pavlov savet kako da se suoče sa progonstvom. Pomogao im je da ostanu verni Bogu u tom teškom periodu i da sve to dostojanstveno podnesu (1. Solunjanima 5:15; 1. Petrova 3:9). Oni su ostavili odličan primer svim Božjim slugama danas.

 U ovom videu nalazi se kratak pregled poslanice Rimljanima.