Iako se pravne definicije razlikuju od mesta do mesta, u suštini „seksualno nasilje“ ukazuje na neželjeni seksualni kontakt, ponekad uz primenu fizičke sile. U to spadaju seksualno zlostavljanje dece i tinejdžera, incest, silovanje i seksualno iskorišćavanje od strane osobe od poverenja, kao što je lekar, učitelj ili sveštenik. Bilo da se radi o verbalnom ili fizičkom napadu, nekim žrtvama je zaprećeno da će loše proći ako kažu šta se dogodilo.

 Prema jednom istraživanju, svake godine samo u Sjedinjenim Državama skoro 250000 osoba prijavi da su bile žrtve seksualnog nasilja. Približno polovina njih ima između 12 i 18 godina.

•   Sveto pismo osuđuje seksualno nasilje. U Svetom pismu se govori o događaju od pre 4000 godina, kada je seksualno izopačena rulja htela da siluje dva muškarca koja su posetila grad Sodom. Iz toga se vidi zašto je Jehova odlučio da uništi taj grad (Postanak 19:4-13). Takođe, zakon dat Mojsiju pre oko 3500 godina zabranjivao je incest, kao i seksualno napastvovanje člana porodice (Levitska 18:6).

•   Napasnik je uglavnom neko koga žrtva poznaje. „U dva od tri slučaja silovanja, žrtva poznaje napasnika“, piše u knjizi Talking Sex With Your Kids. „On nije nepoznata osoba koja odjednom iskoči niotkuda.“

•   Oba pola su žrtve seksualnog nasilja. U Sjedinjenim Državama oko 10 procenata žrtava je muškog pola. Vodeća organizacija koja se bori protiv seksualnog nasilja Rape, Abuse & Incest National Network (RAINN) kaže da žrtve muškog pola „mogu imati strah da će zbog napastvovanja postati homoseksualci“ ili da „nisu ’pravi muškarci‘“.

•   Ne čudi što je seksualno nasilje toliko uzelo maha. U Svetom pismu je prorečeno da će u „poslednjim danima“ mnogi biti „bezosećajni prema drugima“, „okrutni“ i „neobuzdani“ (2. Timoteju 3:1-3). Ovo se i te kako odnosi na one koji seksualno iskorišćavaju druge.

•   Žrtva nije kriva što je seksualno napastvovana. Niko ne zaslužuje da ga neko seksualno iskorišćava. Napasnik snosi svu odgovornost za ono što je uradio. Ipak, moguće je smanjiti rizik od seksualnog napastvovanja.

•   Pripremi se. Unapred odluči šta ćeš uraditi ako neko pokuša da te prisili na seks, makar to bila i osoba s kojom se zabavljaš ili rođak. Erin preporučuje da se pripremiš za svaki oblik pritiska vršnjaka tako što ćeš odglumiti moguće situacije i odlučiti kako ćeš reagovati. „Možda izgleda smešno“, kaže ona, „ali to će smanjiti mogućnost da u stvarnom životu postaneš žrtva.“

   Biblija kaže: „Dobro pazite kako živite – ne kao nemudri, nego kao mudri [...] jer su dani zli“ (Efešanima 5:15, 16).

   Pitaj se: ’Šta bih uradio ako bi me neko dodirnuo na način zbog kog bih se osećao nelagodno?‘

•   Napravi plan u slučaju opasnosti. Ranije pomenuta organizacija preporučuje da „s prijateljima i članovima porodice smisliš lozinku koju ćeš koristiti kad si u neprijatnoj situaciji. Kad ih pozoveš, oni će znati da treba da dođu po tebe ili da smisle izgovor zašto moraš da ideš, dok osoba s kojom si neće shvatiti o čemu se radi“. Poštedećeš sebe mnogo patnje ako izbegavaš rizične situacije.

   Biblija kaže: „Pametan čovek vidi zlo i sklanja se, a ludi idu dalje i bivaju kažnjeni“ (Poslovice 22:3).

   Pitaj se: ’Koji je moj plan u slučaju opasnosti?‘

•   Postavi granice i drži ih se. Na primer, ako se zabavljaš s nekim, treba da razgovarate o tome koje je ponašanje pristojno, a koje ne. Ako osoba s kojom se zabavljaš misli da nema potrebe postaviti granice, onda treba da nađeš osobu koja će poštovati tvoja merila.

   Biblija kaže: ’Ljubav se ne ponaša nepristojno, ne gleda svoju korist‘ (1. Korinćanima 13:4, 5).

   Pitaj se: ’Koja su moja merila? Koje ponašanje prelazi granicu pristojnosti?‘