Morski krastavci žive na morskom dnu ili koralnim grebenima. Spolja mogu biti hrapavi, puni izbočina ili čak bodljikavi. Ove životinje su veoma prilagodljive. Za samo nekoliko minuta, pa čak i sekundi, mogu postati meke poput voska ili tvrde kao daska. To im omogućava da se uvuku u male šupljine u stenama gde se zatim stvrdnu tako da ih grabljivice ne mogu izvući napolje. Tajna morskog krastavca leži u njegovoj koži.

 Razmislite o sledećem: Koža morskog krastavca ima tri stanja – tvrdo, srednje i meko. Da bi prešao iz jednog stanja u drugo, morski krastavac spaja ili rastavlja vlakna u koži. To čini tako što aktivira proteine zbog kojih mu koža otvrdne, odnosno omekša.

 Proteini zaduženi za stvrdnjavanje formiraju sićušne mostove ili lance između vlakana u vezivnom tkivu, zbog čega koža postaje kruta. Proteini za omekšavanje rastavljaju vlakna, tako da koža postaje meka. Ona može postati tako meka da stvara utisak da se topi.

 Naučnici pokušavaju da naprave materijale po uzoru na kožu morskog krastavca. Jedan od ciljeva im je da naprave elektrode koje će koristiti prilikom operacije mozga. One bi bile dovoljno tvrde da se mogu precizno postaviti na određeno mesto, ali kasnije bi mogle da omekšaju. Time bi se smanjio rizik od toga da telo odbaci elektrode.

 Do kakvog ste zaključka došli? Da li je pametna koža morskog krastavca nastala evolucijom? Ili je delo Stvoritelja?