Želatinasta sluz slepulje već dugo je predmet interesovanja naučnika. Šta ih je toliko zaintrigiralo? Smatra se da je sluz slepulje jedan od „najmekših elastičnih materijala u prirodi koji su do sada otkriveni“.

 Razmislite o sledećem: Slepulja je stvorenje nalik jegulji koje živi na dnu mora. Kada oseti da je na meti nekog grabljivca, iz posebnih žlezda izlučuje želatinastu masu. Ta masa sadrži proteine koji stvaraju sluz, kao i druge proteine koje formiraju na hiljade dugačkih niti. Ti proteini u dodiru sa vodom formiraju oko slepulje lepljivu sluz koja začepi škrge grabljivca, zbog čega je primoran da je pusti i pobegne.

 Sluz slepulje ima izvanredna svojstva. Svaka proteinska nit je sto puta tanja od ljudske vlasi i deset puta jača od najlona. Kada dođe u dodir sa morskom vodom, mešavina sluzi i niti formira strukturu sličnu gustom trodimenzionalnom situ. Količina vode koju ova struktura može da zadrži 26 000 puta je veća od njene težine. U stvari, sluz se gotovo 100 posto sastoji od vode.

 Naučnici do sada nisu uspeli da naprave materijal koji bi imao svojstva kakva ima sluz slepulje. Prema rečima jednog od njih, „ova prirodna struktura je isuviše složena“. Ipak, oni pokušavaju da genetičkim inženjeringom pomoću jedne bakterije proizvedu takva proteinska vlakna. Cilj im je da proizvedu lagan, elastičan i biorazgradiv materijal otporan na kidanje. Veštačka proteinska vlakna mogla bi se koristiti za izradu ekološki prihvatljivih materijala koji bi našli primenu u tekstilnoj industriji i medicini. Izgleda da postoje bezgranične mogućnosti za primenu takvog materijala.

 Do kakvog ste zaključka došli? Da li je izuzetno složena struktura sluzi slepulje nastala evolucijom ili je delo Stvoritelja?