Život svakog ljudskog bića počeo je kao jedna mala ćelija koja se naziva zigot i jedva se može videti golim okom. Ali nakon samo nekoliko meseci, iz nje se razvije potpuno formirana beba. Ta ćelija se umnožava i od nje s vremenom nastaje preko 200 vrsta ćelija koje se razlikuju po obliku, veličini i funkciji.

 Razmislite o sledećem: U zigotu se pravi kopija DNK i zatim se on deli na dve ćelije. Taj proces se ponavlja bezbroj puta i u početku su sve nove ćelije u suštini jednake. U svojoj DNK imaju sve informacije koje su potrebne za nastanak svih tipova ćelija.

 Nedelju dana nakon začeća, ćelije počinju da se razvijaju u dve različite vrste. Od jedne vrste će nastati embrion, a od druge će se formirati posteljica i tkiva koja su neophodna za razvoj embriona.

 Do treće sedmice, ćelije embriona će se grupisati u tri sloja. Od spoljašnjeg sloja ćelija će, između ostalog, nastati nervi, mozak, usta i koža. Od središnjeg sloja će nastati kosti, bubrezi, mišići i druga tkiva, a od unutrašnjeg će nastati pluća, bešika, veći deo organa za varenje i drugi unutrašnji organi.

 Tokom trudnoće, neke ćelije unutar embriona migriraju sa jednog mesta na drugo – bilo pojedinačno, bilo u grupama. Druge ćelije se grupišu i formiraju nešto poput tankih listova, vrpci ili raznih oblika koji su šuplji iznutra. Za sve to je neophodna savršena koordinacija. Na primer, u nekom trenutku tanki listovi ćelija počnu da se uvijaju u cevčice. To se istovremeno dešava u različitim delovima embriona. Cevčice se zatim produžavaju i granaju i na kraju se međusobno spajaju, obrazujući krvotok.

 Kod zdravog deteta, do trenutka kad treba da se rodi, na stotine milijardi ćelija su se već specijalizovale i rasporedile na svoje mesto.

 Do kakvog ste zaključka došli? Da li je sposobnost ćelija da se specijalizuju nastala evolucijom ili je to neko osmislio?