Iako Sveto pismo ne govori mnogo o šminkanju i nošenju nakita, ono ne osuđuje takav način ulepšavanja. Međutim, Sveto pismo kaže da akcenat ne treba da bude na fizičkoj već na unutrašnjoj lepoti, koja se ogleda u mirnom i blagom duhu (1. Petrova 3:3, 4).

•   Bogobojazne žene u biblijsko doba su se ulepšavale. Na primer, Rebeka, koja se udala za Avrahamovog sina Isaka, nosila je zlatnu alku za nos, zlatne narukvice i druge komade vrednog nakita koji je dobila na poklon od svog budućeg svekra (Postanak 24:22, 30, 53). Jestira se podvrgla posebnim tretmanima pre nego što je postala persijska kraljica (Jestira 2:7, 9, 12). To je verovatno podrazumevalo upotrebu raznih kozmetičkih sredstava ili šminke (New International Version; Easy-to-Read Version).

•   U Svetom pismu nalazimo poređenja u kojima se nakit koristi u pozitivnom smislu. Na primer, osoba koja nekome da dobar savet upoređena je sa zlatnom minđušom (Poslovice 25:12). Osim toga, Bog je sebe uporedio sa mužem koji svoju ženu, to jest izraelski narod, ukrašava narukvicama, ogrlicama i minđušama. Zbog toga je izraelski narod u simboličnom smislu bio veoma lep (Jezekilj 16:11-13).

 Šta neki misle: Zla kraljica Jezavelja je „namazala“ oči što potvrđuje da ne bi bilo u redu koristiti šminku za oči (2. Kraljevima 9:30).

 Šta kaže Sveto pismo: Jezavelja se bavila vračanjem i bila je kriva za smrt nedužnih ljudi. Osuđena je zbog svojih zlih dela, a ne zbog svog izgleda (2. Kraljevima 9:7, 22, 36, 37).