Svi ljudi imaju lično ime. Zar nije razumno da i Bog ima ime? Imati i koristiti lična imena izuzetno je važno u nekom prijateljstvu. Zar onda to ne treba da bude važno i u našem prijateljstvu s Bogom?

 Bog u Svetom pismu kaže: „Ja sam Jehova. To je ime moje“ (Isaija 42:8). Iako on ima i mnoge titule, kao što su „Bog Svemoćni“, „Suvereni Gospod“ i „Stvoritelj“, on svojim slugama iskazuje čast tako što ih poziva da mu se obraćaju po njegovom ličnom imenu (Postanak 17:1; Dela apostolska 4:24; 1. Petrova 4:19).

 U mnogim prevodima Svetog pisma Božje lično ime se nalazi u Izlasku 6:3. U tom stihu stoji: „Ja sam se pojavio Avrahamu, Isaku i Jakovu kao Bog Svemoćni, ali svojim imenom Jehova nisam im se objavio.“

 Jehova je oblik Božjeg imena koji se na srpskom koristi već više vekova. Iako mnogi izučavaoci radije koriste „Jahve“, Jehova je oblik tog imena koji je postao najprepoznatljiviji. Prvi deo Svetog pisma nije pisan na srpskom već na hebrejskom jeziku, koji se čita zdesna nalevo. Na tom jeziku, Božje ime se pojavljuje u obliku četiri suglasnika, יהוה. Ta četiri hebrejska slova – transkribovana kao JHVH – poznata su kao tetragram.