Da, Bog će nam oprostiti grehe ako preduzmemo određene korake. U Svetom pismu se za Boga kaže da je „spreman da oprosti“ i da velikodušno oprašta (Nemija 9:17; Psalam 86:5; Isaija 55:7). Kada nam oprosti greh, Bog to čini u potpunosti. Naši gresi su tada izbrisani (Dela apostolska 3:19). Kada nešto oprosti, Bog to oprašta zauvek, jer je i sam rekao: „Više se neću sećati njihovog greha“ (Jeremija 31:34). On se ne vraća na grehe koje nam je oprostio da bi nam prebacivao zbog njih ili da bi nas uvek iznova kažnjavao.

 Međutim, Bog ne oprašta zato što je slab ili previše emotivan. On nikada ne izvrće svoja pravedna načela. Iz tog razloga on ne oprašta sve grehe (Isus Navin 24:19, 20).

Šta treba da radimo da bi nam Bog oprostio

1.   Priznaj da si svojim grehom prekršio Božji zakon. Iako su drugi možda povređeni zbog onoga što si uradio, najpre treba da shvatiš da si svojim grehom uvredio Boga (Psalam 51:1, 4; Dela apostolska 24:16).

2.   Priznaj greh Bogu u molitvi (Psalam 32:5; 1. Jovanova 1:9).

3.   Treba da ti bude žao zbog onoga što si uradio. Ta „žalost koja je u skladu sa Božjom voljom“ vodi do pokajanja, to jest promene stava (2. Korinćanima 7:10). Pokajanje takođe znači da nam je žao zbog svih naših postupaka koji su nas doveli do greha (Matej 5:27, 28).

4.   Promeni svoj način ponašanja (Dela apostolska 3:19). Sveto pismo nas poziva da se obratimo, što znači da nećemo ponoviti određene pogrešne postupke, a može značiti i da treba da promenimo celokupan način razmišljanja i postupanja (Efešanima 4:23, 24).

5.   Preduzmi ono što je potrebno da bi ispravio grešku i popravio štetu (Matej 5:23, 24; 2. Korinćanima 7:11). Izvini se onima koji su patili zbog tvoje greške i nadoknadi štetu koliko god je to moguće (Luka 19:7-10).

6.   Moli se Bogu da ti oprosti na temelju Isusove otkupne žrtve (Efešanima 1:7). Da bi tvoje molitve bile uslišene, neophodno je da oprostiš onima koji su tebi nešto zgrešili (Matej 6:14, 15).

7.   Ako je greh koji si napravio ozbiljan, razgovaraj s nekim ko ti može pružiti potrebnu duhovnu pomoć i ko se može moliti za tebe (Jakovljeva 5:14-16).

Zablude o Božjem opraštanju

 „Biće mi oprošteno ako svoj greh priznam sveštenom licu.“

 Nijedan čovek ne može da da oproštaj čoveku koji je počinio greh protiv Boga. Iako će onome ko je zgrešio donekle biti lakše kada greh prizna drugoj osobi, jedino nam Bog može oprostiti grehe (Efešanima 4:32; 1. Jovanova 1:7, 9).

 Šta onda znače Isusove reči koje je uputio svojim apostolima: „Ako nekome oprostite grehe, oprošteno mu je, a ako ih nekome ne oprostite, nije mu oprošteno“? (Jovan 20:23). Isus je ovde govorio o posebnom ovlašćenju koje će apostoli dobiti kad na njih bude izliven sveti duh (Jovan 20:22).

 Apostoli su dobili taj dar kada je 33. n. e. na njih bio izliven sveti duh (Dela apostolska 2:1-4). Zato je apostol Petar imao vlast da osudi Isusove učenike Ananiju i Sapfiru. Zahvaljujući svetom duhu, on je prozreo njihov lukav plan i osudio ih. Presuda koju je doneo ukazuje da im greh nije bio oprošten (Dela apostolska 5:1-11).

 Ovaj dar svetog duha, kao i drugi darovi poput lečenja i govorenja stranim jezicima, nestao je nakon smrti apostola (1. Korinćanima 13:8-10). Prema tome, nijedan čovek danas ne može dati drugoj osobi oproštaj njenih greha.