Prema biblijskoj hronologiji, Božje Kraljevstvo je uspostavljeno na nebu 1914. To se vidi iz proročanstva zapisanog u 4. poglavlju biblijske knjige proroka Danila.

 Kratak pregled proročanstva. Bog je vavilonskom kralju Navuhodonosoru dao proročanski san o ogromnom drvetu koje je posečeno. Ponovni rast drveta je bio sprečen na period od „sedam vremena“, nakon kog je ono izraslo iz svog panja (Danilo 4:1, 10-16).

 Prvo ispunjenje proročanstva. Ogromno drvo predstavlja kralja Navuhodonosora (Danilo 4:20-22). On je ’posečen‘ kada je izgubio razum i kraljevsku vlast na period od sedam godina (Danilo 4:25). Kada mu je Bog vratio razum, Navuhodonosor se vratio na svoj presto i priznao je da Bog ima vrhovnu vlast (Danilo 4:34-36).

 Dokaz da proročanstvo ima veće ispunjenje. Ovo proročanstvo je bilo dato da bi „živi znali da Svevišnji vlada nad kraljevstvom ljudskim i da ga daje kome hoće i da nad njim postavlja najnižeg od ljudi“ (Danilo 4:17). Da li je ponosni Navuhodonosor bio taj kome je Bog želeo da da takvu vlast? Ne, jer mu je Bog prethodno dao proročanski san iz kog se vidi da je neće dobiti ni on niti bilo koji ljudski vladar. Zapravo, Bog će „podići kraljevstvo koje nikada neće propasti“ (Danilo 2:31-44).

 Bog je ranije uspostavio kraljevstvo koje je predstavljalo njegovu vlast na zemlji. To je bilo drevno izraelsko kraljevstvo. Bog je dozvolio da ono bude uništeno jer su njegovi vladari postali neverni, ali je prorekao da će kraljevsku vlast dobiti „onaj koji ima zakonsko pravo na nju“ (Jezekilj 21:25-27). U Svetom pismu se za Isusa Hrista kaže da ima zakonsko pravo da zauvek vlada tim kraljevstvom (Luka 1:30-33). Za razliku od Navuhodonosora, Isus je „ponizan u srcu“ (Matej 11:29).

 Šta predstavlja drvo iz 4. poglavlja Danila? U Svetom pismu drveće ponekad predstavlja vladare i kraljevstva (Jezekilj 17:22-24; 31:2-5). U većem ispunjenju proročanstva iz 4. poglavlja Danila, ogromno drvo predstavlja Božju vlast.

 Šta znači to što je drvo posečeno? Posecanje drveta je predočavalo prekid Navuhodonosorovog vladanja, a isto tako i prekid Božjeg vladanja na zemlji. Do toga je došlo kada je Navuhodonosor uništio Jerusalim, grad u kome su izraelski kraljevi sedeli na ’Jehovinom prestolu‘ kao Božji predstavnici (1. Letopisa 29:23).

 Šta predstavlja period od „sedam vremena“? To je period tokom kog je Bog dozvolio narodima da samostalno vladaju zemljom, bez uticaja nekog kraljevstva koje je on uspostavio. Ta vremena su počela u oktobru 607. pre n.e, kada su prema biblijskoj hronologiji Vavilonci uništili Jerusalim a (2. Kraljevima 25:1, 8-10).

 Koliko traje period od „sedam vremena“? On ne traje sedam godina kao u slučaju Navuhodonosora. Isus je u vezi s tim rekao: „Jerusalim [simbol Božje vlasti] će gaziti neznabošci dok se ne završe vremena neznabožaca“ (Luka 21:24). „Vremena neznabožaca“, to jest period tokom kog je Bog dozvolio da njegovu vlast ’gaze neznabošci‘, isto su što i „sedam vremena“ iz 4. poglavlja Danila. To znači da je period od „sedam vremena“ trajao i dok je Isus bio na zemlji.

 Sveto pismo nam pomaže da izračunamo koliko je trajalo prorečenih „sedam vremena“. U njemu piše da tri i po vremena traju 1260 dana, što znači da je period od „sedam vremena“ dva puta duži, to jest iznosi 2520 dana (Otkrivenje 12:6, 14). Kada primenimo proročansko pravilo „dan za godinu“, 2520 dana iznosi 2520 godina. Prema tome, period od „sedam vremena“, to jest 2520 godina, završio se u oktobru 1914. godine (Brojevi 14:34; Jezekilj 4:6).