„Govorenje jezicima“ se odnosi na sposobnost koju su čudom dobili neki hrišćani iz prvog veka. Ona im je omogućila da govore jezike koje nikada nisu učili (Dela apostolska 10:46). Oni kojima su ti jezici bili maternji mogli su lako da ih razumeju (Dela apostolska 2:4-8). Govorenje jezicima bilo je jedan od darova svetog duha koje je Bog dao nekim hrišćanima iz prvog veka (Jevrejima 2:4; 1. Korinćanima 12:4, 30).

•  Gde i kada je započelo govorenje jezicima?

•  Koja je bila svrha govorenja jezicima?

•  Da li je govorenje jezicima trebalo da traje zauvek?

•  Kada je prestalo govorenje jezicima?

•  Šta reći o govorenju jezicima danas?

•  Po čemu se prepoznaju pravi hrišćani?

 Ovo čudo se prvi put dogodilo u Jerusalimu, na Pedesetnicu 33. n.e. Oko 120 Isusovih učenika bilo je zajedno kada su se svi „ispunili svetim duhom i počeli da govore raznim jezicima“ (Dela apostolska 1:15; 2:1-4). Tom prilikom se sakupilo mnogo ljudi „iz svakog naroda pod nebom“ i svako je „čuo učenike kako govore njegovim jezikom“ (Dela apostolska 2:5, 6).

1.   Znak Božje podrške hrišćanima. Bog je u prošlosti čudima pokazao da podržava neke verne ljude kao što je bio Mojsije (Izlazak 4:1-9, 29-31; Brojevi 17:10). Govorenje jezicima imalo je sličnu svrhu. Ono je trebalo da bude znak Božje podrške novoformiranoj hrišćanskoj skupštini. Apostol Pavle je napisao: „Jezici nisu znak za vernike, nego za nevernike“ (1. Korinćanima 14:22).

2.   Pomoć hrišćanima da daju temeljno svedočanstvo. Oni koji su čuli Isusove učenike na Pedesetnicu rekli su: „Svi ih čujemo kako našim jezicima govore o veličanstvenim Božjim delima“ (Dela apostolska 2:11). Dakle, još jedna važna svrha ovog čuda bila je da omogući hrišćanima da temeljno svedoče i da stvaraju „učenike od ljudi iz svih naroda“, kao što im je Isus zapovedio (Dela apostolska 10:42; Matej 28:19). Oko 3000 ljudi koji su videli to čudo i slušali šta su govorili Isusovi učenici tog istog dana su postali hrišćani (Dela apostolska 2:41).

 Ne. Darovi svetog duha, među kojima je i govorenje jezicima, bili su samo privremeni. Sveto pismo je proreklo: „Darovi proricanja će nestati, jezici će prestati“ (1. Korinćanima 13:8).

 U većini slučajeva, apostoli su prenosili darove svetog duha drugim hrišćanima, najčešće tako što su polagali ruke na njih (Dela apostolska 8:18; 10:44-46). Po svemu sudeći, oni koji su dobili darove duha nisu mogli da ih prenose na druge (Dela apostolska 8:5-7, 14-17). Na primer, službenik može nekome izdati vozačku dozvolu, ali taj koji je dobio dozvolu nema zakonsko pravo da je izda nekom drugom. Izgleda da je govorenje jezicima prestalo nakon smrti apostola i onih koji su taj dar primili od njih.

 Čudesni dar govorenja jezicima po svemu sudeći je prestao krajem prvog veka. Danas niko ne može s pravom tvrditi da mu je Bog dao moć da govori jezicima. a

 Isus je rekao da će njegovi učenici biti prepoznatljivi po samopožrtvovanoj ljubavi (Jovan 13:34, 35). Isto tako, apostol Pavle je rekao da će ljubav biti trajno obeležje pravih hrišćana (1. Korinćanima 13:1, 8). Napisao je da će hrišćani pomoću Božjeg duha moći da razvijaju osobine koje se nazivaju „plod duha“, a prva od njih je ljubav (Galatima 5:22, 23).