Neoprostiv greh odnosi se na postupke i stavove zbog kojih grešnik ne može dobiti Božji oproštaj. Kako do toga dolazi?

 Bog oprašta onima koji se kaju za svoje grehe, žive po njegovim merilima i veruju u Isusa Hrista (Dela apostolska 3:19, 20). Međutim, neka osoba može postati toliko utvrđena u lošem postupanju da odbija da promeni svoje stavove i postupke. Biblija za takvu osobu kaže da je razvila „zlo srce“ koje je otvrdnulo „zbog zavodljivosti greha“ (Jevrejima 3:12, 13). Poput gline koja je jednom pečena i koja se nikada više ne može preoblikovati, srce takve osobe postaje neosetljivo i zauvek se okreće protiv Boga (Isaija 45:9). Za takvu osobu ne postoji osnova za oproštaj i zato je ona kriva za neoprostiv greh (Jevrejima 10:26, 27).

 Neke verske vođe u Isusovo vreme počinili su takav greh. Znali su da Isus vrši čuda pomoću Božjeg svetog duha, ali su zlobno tvrdili da mu je Satana Đavo dao tu moć (Marko 3:22, 28-30).

Neki gresi koji mogu biti oprošteni

•  Hula zbog neznanja. Apostol Pavle je isprva bio hulnik, ali je kasnije rekao: „Ukazano mi je milosrđe, jer sam bio u neznanju i činio sam to dok nisam imao vere“ (1. Timoteju 1:13).

•  Preljuba. U Bibliji se pominju neki koji su počinili preljubu, ali su se promenili i Bog im je oprostio (1. Korinćanima 6:9-11).

„Da li sam počinio neoprostiv greh?“

 Ukoliko iskreno mrzite svoj grešan način postupanja i zaista želite da se promenite, onda niste učinili neoprostiv greh. Bog vam može oprostiti čak i ako pokleknete i ponovo učinite isti greh, sve dok vaše srce nije ogrezlo u zlu (Isaija 1:18).

 Neki misle da su počinili neoprostiv greh jer ih stalno izjedaju osećanja krivice. Međutim, Biblija kaže da ne možemo uvek da verujemo svojim osećanjima (Jeremija 17:9). Bog nas nije ovlastio da ikome sudimo – čak ni sebi (Rimljanima 14:4, 12). On nam može oprostiti, pa i onda kada nas srce osuđuje (1. Jovanova 3:19, 20).

Da li je Juda Iskariotski počinio neoprostiv greh?

 Jeste. Pohlepa ga je navela da krade novac namenjen za svete svrhe. Čak se i pretvarao da brine za siromašne, a zapravo je samo želeo više novca od kog je mogao neovlašćeno da uzima (Jovan 12:4-8). Kada mu je srce postalo okorelo u zlu, izdao je Isusa za 30 srebrnika. Isus je znao da se Juda ne može pokajati za ono što je učinio i zato ga je nazvao „sin uništenja“ (Jovan 17:12). To znači da je njegova smrt bila trajno uništenje i da za njega nema nade u uskrsenje (Marko 14:21).

 Juda se nije iskreno pokajao za svoj greh. Nije se obratio Bogu već verskim vođama s kojima je bio skovao zaveru protiv Isusa (Matej 27:3-5; 2. Korinćanima 7:10).