Adam i Eva su bili prvi ljudi koji su sagrešili. Time što su jeli „s drveta spoznanja dobra i zla“ bili su neposlušni Bogu i počinili su ono što mnogi nazivaju prvim grehom a (Postanak 2:16, 17; 3:6; Rimljanima 5:19). Adamu i Evi nije bilo dozvoljeno da uzimaju plod s tog drveta zato što je ono predstavljalo Božju vlast, ili pravo da odluči šta je za ljude ispravno a šta nije. Ako bi jeli s tog drveta, Adam i Eva bi uzeli stvari u svoje ruke i izabrali da sami odlučuju šta je ispravno. Kada su to uradili, zapravo su odbacili Božju vlast.

•  Kako je „prvi greh“ uticao na Adama i Evu?

•  Kako „prvi greh“ utiče na nas?

•  Da li možemo biti oslobođeni posledica „prvog greha“?

•  Zablude u vezi s „prvim grehom“

 Pošto su sagrešili, Adam i Eva su ostarili i na kraju umrli. Upropastili su prijateljstvo s Bogom i izgubili mogućnost da večno žive u savršenom zdravlju (Postanak 3:19).

 Adam i Eva su preneli grešnost na sve svoje potomke. To je kao kada roditelji prenesu genetski poremećaj na svoju decu (Rimljanima 5:12). Tako su svi ljudi rođeni „u grehu“ b, što znači da smo rođeni nesavršeni i da smo skloni tome da pravimo greške (Psalam 51:5; Efešanima 2:3).

 S obzirom da smo nasledili greh, to jest nesavršenstvo, razboljevamo se, starimo i umiremo (Rimljanima 6:23). Takođe trpimo i posledice naših vlastitih grešaka i grešaka drugih (Propovednik 8:9; Jakovljeva 3:2).

 Možemo. Sveto pismo kaže da je Isus dao svoj život „kao žrtvu pomirenja za naše grehe“ (1. Jovanova 4:10). Isusova žrtva nas može osloboditi posledica greha i pružiti nam ono što su Adam i Eva izgubili – mogućnost da živimo večno u savršenom zdravlju (Jovan 3:16). c

 Zabluda: Prvi greh nas je udaljio od Boga za sva vremena.

 Činjenica: Bog nas ne krivi za ono što su Adam i Eva uradili. On razume da smo nesavršeni i ne očekuje od nas više od onoga što smatra razumnim (Psalam 103:14). Iako trpimo posledice nasleđenog greha, imamo mogućnost i čast da budemo bliski prijatelji s Bogom (Poslovice 3:32).

 Zabluda: Krštenje oslobađa osobu od prvog greha i zato bebe treba da se krste.

 Činjenica: Iako je krštenje jedan od važnih koraka koji vode do spasenja, samo vera u Isusovu otkupnu žrtvu može nekoga očistiti od greha (1. Petrova 3:21; 1. Jovanova 1:7). S obzirom na to da se prava vera temelji na znanju, bebe ne mogu imati veru. Prema tome, Sveto pismo ne odobrava krštavanje beba. To se jasno vidi iz primera prvih hrišćana. Oni nisu krštavali bebe već vernike – „muškarce i žene“ koji su verovali u Božju Reč (Dela apostolska 2:41; 8:12).

 Zabluda: Bog je prokleo žene zato što je Eva prva uzela zabranjeni plod.

 Činjenica: Bog nije prokleo žene već prazmiju, to jest Satanu Đavola, koji je naveo Evu na greh (Otkrivenje 12:9; Postanak 3:14). Štaviše, Bog je za prvi greh smatrao odgovornim prvenstveno Adama, a ne njegovu ženu (Rimljanima 5:12).

 Zašto je Bog rekao da će Adam gospodariti nad svojom ženom? (Postanak 3:16). Tim rečima Bog nije opravdao takvo ponašanje. On je jednostavno prorekao žalosne posledice greha. Bog od čoveka očekuje da voli i ceni svoju ženu kao i da pokazuje duboko poštovanje prema ženama uopšte (Efešanima 5:25; 1. Petrova 3:7).

 Zabluda: Prvi greh je seksualni čin.

 Činjenica: Prvi greh ne može biti seksualni čin iz sledećih razloga:

•   Bog je zapovedio Adamu da ne jede s drveta spoznanja dobra i zla dok je Adam još uvek bio sam, dok još nije imao ženu (Postanak 2:17, 18).

•   Bog je rekao Adamu i Evi: „Rađajte se i množite se“ – drugim rečima, trebalo je da imaju decu (Postanak 1:28). Bog bi bio okrutan ako bi kaznio prvi par zbog toga što su radili ono što im je zapravo i zapovedio da rade.

•   Adam i Eva su pojedinačno pogrešili – najpre Eva a zatim njen muž (Postanak 3:6).

•   Sveto pismo odobrava seksualne odnose između muža i žene (Poslovice 5:18, 19; 1. Korinćanima 7:3).