Postoji li „sedam smrtnih grehova“?
Odgovor iz Svetog pisma
U Svetom pismu ne postoji nikakav konkretan spisak „sedam smrtnih grehova“. Međutim, ono kaže da ukoliko neko čini ozbiljne grehe neće postići spasenje. Na primer, u Svetom pismu se za ozbiljne grehe kao što su polni nemoral, idolopoklonstvo, bavljenje spiritizmom, izlivi gneva i pijanstvo kaže da spadaju u „dela tela“. A zatim se kaže da „oni koji tako nešto čine neće naslediti Božje kraljevstvo“ (Galatima 5:19-21). a
Zar se u Svetom pismu ne navodi sedam stvari koje Gospod mrzi?
Da, navodi se. U prevodu Daničić-Karadžić, u Pričama Solomunovim 6:16 piše: „Na ovo šestoro mrzi Gospod, i sedmo je gad duši njegovoj:“ Međutim, spisak greha koji je zatim naveden u Pričama Solomunovim 6:17-19 nije sveobuhvatan. U njemu su navedene osnovne kategorije koje pokrivaju sve vrste greha, što podrazumeva ne samo ono što čovek radi već i ono što govori i o čemu razmišlja. b
Šta se podrazumeva pod izrazom „smrtni greh“?
Neki prevodioci su koristili taj izraz u 1. Jovanovoj 5:16. Na primer, u prevodu od dr Bakotića piše: „Ima i greh smrtni.“ Izraz koji je preveden kao „greh smrtni“ može se prevesti i kao „greh koji vodi u smrt“. Koja je razlika između greha koji „vodi u smrt“ i greha koji „ne vodi u smrt“? (1. Jovanova 5:16).
Sveto pismo jasno kaže da je smrt plata za svaki greh. Međutim, možemo biti izbavljeni od greha i smrti posredstvom otkupne žrtve Isusa Hrista (Rimljanima 5:12; 6:23). Prema tome, greh koji „vodi u smrt“ jeste onaj koji Hristova otkupna žrtva ne pokriva. Osoba koja čini takav greh toliko je uporna u tome da nikada neće promeniti svoje stavove ili ponašanje. U Svetom pismu se na takav greh ukazuje i kao na nešto što „neće biti oprošteno“ (Matej 12:31; Luka 12:10).
a U Galatima 5:19-21 navedeno je 15 ozbiljnih greha, ali to svakako nije konačan spisak, jer se nakon nabrajanja kaže „i tome slično“. Te reči podstiču čitaoca da na osnovu zdravog razuma dođe do zaključka šta je još „tome slično“.
b U Pričama Solomunovim 6:16 možemo zapaziti način izražavanja koji je svojstven hebrejskom jeziku. U tom primeru je drugi navedeni broj istaknut u poređenju sa prethodno navedenim brojem. Takvi primeri su česti u Svetom pismu (Jov 5:19; Poslovice 30:15, 18, 21).