Da li je priča o Noju i sveopštem Potopu samo legenda?
Odgovor iz Svetog pisma
Potop se zaista dogodio. Bog je prouzrokovao Potop kako bi uništio zle ljude, ali Noju je rekao da sagradi arku kako bi se dobri ljudi i neke životinje spasli (Postanak 6:11-20). Zapis o Potopu nalazi se u Svetom pismu, koje je „nadahnuto od Boga“, i zato možemo verovati da se Potop zaista i dogodio (2. Timoteju 3:16).
Stvarna ili izmišljena priča?
Sveto pismo govori o Noju kao o stvarnoj osobi i o Potopu kao o stvarnom događaju, a ne kao o nekoj izmišljenoj priči ili nekom mitu.
Biblijski pisci su verovali da je Noje stvarno postojao. Na primer, biblijski pisci Jezdra i Luka, čiji su se zapisi temeljili na detaljnom istraživanju, uvrstili su Noja u rodoslov izraelskog naroda (1. Letopisa 1:4; Luka 3:36). Matej i Luka su u svojim jevanđeljima zapisali da je Isus govorio o Noju i Potopu (Matej 24:37-39; Luka 17:26, 27).
Nadalje, prorok Jezekilj i apostol Pavle su na Noja ukazali kao na primer vere i pravednosti (Jezekilj 14:14, 20; Jevrejima 11:7). Da li bi imalo smisla da nas podstiču da se ugledamo na nekoga ko nikada nije ni postojao? Naravno da ne bi. Na Noja i ostale verne Božje sluge ukazuju upravo zato što su bili stvarne ličnosti (Jevrejima 12:1; Jakovljeva 5:17).
U Svetom pismu se navode konkretne pojedinosti o Potopu. Zapis o Potopu ne počinje onako kako obično počinju bajke, rečima: „Nekada davno.“ Sveto pismo navodi godinu, mesec i dan kada se svaki događaj povezan s Potopom odigrao (Postanak 7:11; 8:4, 13, 14). Ono takođe govori o tačnim dimenzijama arke, koju je Noje izgradio (Postanak 6:15). Te pojedinosti iz Svetog pisma pokazuju da je Potop stvaran, a ne izmišljen događaj.
Zašto je Bog pustio Potop na zemlju?
U Svetom pismu stoji da je pre Potopa vladalo veliko zlo na zemlji (Postanak 6:5). Ono još kaže da se zemlja „iskvarila u očima istinitog Boga“ jer su ljudi bili veoma nasilni i živeli su nemoralno (Postanak 6:11; Judina 6, 7).
Sveto pismo kaže da su tako lošem stanju u velikoj meri doprineli zli anđeli koji su napustili nebo da bi imali polne odnose sa ženama. Potomci tih anđela, nefilimi, maltretirali su ljude (Postanak 6:1, 2, 4). Bog je odlučio da očisti zemlju od zla i omogući dobrim ljudima novi početak (Postanak 6:6, 7, 17).
Da li su ljudi znali da im preti Potop?
Da, znali su. Bog je rekao Noju šta će se dogoditi i dao mu je zadatak da izgradi arku kako bi se njegova porodica i neke životinje spasli (Postanak 6:13, 14; 7:1-4). Noje je upozoravao ljude o predstojećem uništenju, ali oni se na to nisu obazirali (2. Petrova 2:5). Sveto pismo kaže: „Nisu obraćali pažnju dok nije došao potop i sve ih odneo“ (Matej 24:37-39).
Kako je Nojeva arka izgledala?
Arka je izgledala poput velikog kovčega pravouganog oblika, to jest kutije, i imala je oko 133 metra dužine, 22 metra širine i 13 metara visine. a Bila je napravljena od drveta koje sadrži smolu i smolom je bila premazana i spolja i iznutra. Imala je tri nivoa i više pregrada. Vrata su se nalazila na bočnoj strani, a prozori su se po svemu sudeći nalazili pri vrhu. Izgleda da je krov arke bio malo izdignut na sredini, s blagim nagibom kako bi se voda slivala (Postanak 6:14-16).
Koliko dugo je Noje gradio arku?
Sveto pismo ne govori o tome koliko dugo je Noje gradio arku, ali po svemu sudeći, trebalo mu je nekoliko decenija da je završi. Kada mu se rodio prvi sin, Noje je imao preko 500 godina, a kada je Potop počeo, imao je 600 godina (Postanak 5:32; 7:6). b
Kada je Bog rekao Noju da sagradi arku, Nojeva tri sina su već bili odrasli ljudi i bili su oženjeni. To znači da je od rođenja njegovog prvog sina do zapovesti da izgradi arku moglo proći oko 50 ili 60 godina (Postanak 6:14, 18). Na osnovu te pretpostavke može se zaključiti da je gradnja arke trajala 40 ili 50 godina.
a U Svetom pismu su mere arke izražene u laktima. „Jevrejski lakat je iznosio 44,45 centimetara“ (The Illustrated Bible Dictionary, revidirano izdanje, 3. deo, 1635. strana).
b Više informacija o životnom veku ljudi koji su živeli pre Potopa može se naći u članku „Da li su ljudi u biblijska vremena zaista živeli toliko dugo?“, u Stražarskoj kuli od 1. decembra 2010.