Sveto pismo ne govori ništa o kremaciji. U njemu ne piše da li posmrtne ostatke treba sahraniti ili kremirati.

 U Svetom pismu je zabeleženo da su neke verne Božje sluge sahranjivale svoje voljene koji su umrli. Na primer, Avraham je uložio dosta truda kako bi obezbedio grobno mesto za svoju suprugu Saru (Postanak 23:2-20; 49:29-32).

 Sveto pismo navodi da su neke Božje sluge spaljivale posmrtne ostatke. Na primer, kada su izraelski kralj Saul i njegova tri sina poginuli u bici, njihova tela su ostala na neprijateljskoj teritoriji i tamo su bila oskrnavljena. Kada su saznali za to, neki izraelski ratnici su otišli po njih, a zatim ih spalili i sahranili ostatke (1. Samuilova 31:8-13). Sveto pismo ukazuje da je takvo postupanje s njihovim posmrtnim ostacima bilo sasvim prihvatljivo (2. Samuilova 2:4-6).

 Zabluda: Bog ne može uskrsnuti osobu koja je kremirana.

 Činjenica: Boga ništa ne sprečava da uskrsne one koji su umrli, bez obzira da li su njihova tela sahranjena, kremirana, nestala u moru ili su ih pojele zveri (Otkrivenje 20:13). Svemoćni može stvoriti novo telo (1. Korinćanima 15:35, 38).