Šta Sveto pismo kaže o postu?
Odgovor iz Svetog pisma
U biblijska vremena, Bogu je bilo prihvatljivo da ljudi poste samo ako su to činili iz ispravnih motiva. U suprotnom ne bi imali njegovu naklonost. Iz Svetog pisma saznajemo da danas nije obavezno, ali nije ni pogrešno postiti.
Kada su neki iz biblijskih vremena postili?
Kada su tražili pomoć i vođstvo od Boga. Narod koji je putovao u Jerusalim postio je kako bi pokazao da iskreno želi Božju pomoć (Jezdra 8:21-23). Pavle i Varnava su povremeno postili kada je trebalo da odaberu starešine u skupštini (Dela apostolska 14:23).
Kada su želeli da se usredsrede na službu Bogu. Isus je nakon krštenja postio 40 dana kako bi se pripremio za službu koju mu je Bog poverio (Luka 4:1, 2).
Kada su želeli da pokažu da se kaju za grehe. Bog je preko proroka Joila rekao nevernim Izraelcima: „Vratite se meni svim svojim srcem, u postu, plaču i naricanju“ (Joilo 2:12-15).
Kada su obeležavali Dan očišćenja. Jedna od odredbi u Zakonu koji je Bog dao Izraelcima bila je da poste tokom Dana očišćenja, koji se obeležavao jednom godišnje a (Levitska 16:29-31). Bilo je sasvim na mestu da Izraelci poste u ovoj prilici jer ih je to podsećalo da su nesavršeni i da im je potreban Božji oproštaj.
Koji su neki neispravni motivi za post?
Želja da se ostavi utisak na druge. Isus je rekao da je post lična stvar, nešto što je samo između nekog pojedinca i Boga (Matej 6:16-18).
Želja da se bude pravedniji od drugih. To što neko posti ne čini ga boljim od drugih u duhovnom ili moralnom pogledu (Luka 18:9-14).
Želja da se umanji ozbiljnost namernog greha. Bogu je bio prihvatljiv post koji su držale osobe koje su mu poslušne i koje su se iskreno kajale za svoje grehe (Isaija 58:3, 4).
Puka formalnost. Boga možemo uporediti sa ocem kog veoma pogađa kada mu deca kažu da ga vole samo zato što se to očekuje od njih, a ne zato što to zaista osećaju (Isaija 58:5-7).
Da li se od hrišćana zahteva da poste?
Ne. Bog je zahtevao od Izraelaca da poste na Dan očišćenja, ali je ukinuo taj praznik nakon što je Isus omogućio oproštenje greha svima koji se kaju (Jevrejima 9:24-26; 1. Petrova 3:18). Hrišćani nisu pod Mojsijevim zakonom, koji je propisivao obeležavanje Dana očišćenja (Rimljanima 10:4; Kološanima 2:13, 14). Prema tome, svaki hrišćanin treba za sebe da odluči da li će postiti ili ne (Rimljanima 14:1-4).
Hrišćani razumeju da post nije suština njihove službe Bogu. U Svetom pismu se post nikada ne povezuje sa srećom. S druge strane, pravi hrišćani odražavaju ličnost „srećnog Boga“ i zato je radost odlika njihove službe (1. Timoteju 1:11; Propovednik 3:12, 13; Galatima 5:22).
Zablude o postu
Zabluda: Apostol Pavle je rekao da bračni parovi treba da poste (1. Korinćanima 7:5, Daničić-Karadžić).
Činjenica: U najstarijim biblijskim rukopisima, post se ne spominje u 1. Korinćanima 7:5. b Očigledno su prepisivači Svetog pisma dodali ukazivanje na post, i to ne samo u ovom stihu već i u Mateju 17:21, Marku 9:29 i Delima apostolskim 10:30. U većini savremenih prevoda na ovim mestima se ne spominje post.
Zabluda: Hrišćani treba da poste u znak sećanja na Hristov 40-dnevni post u pustinji nakon krštenja.
Činjenica: Isus nikada nije zapovedio svojim učenicima da tako nešto čine. Pored toga, nigde u Svetom pismu nema ni naznake o tome da su hrišćani držali taj post. c
Zabluda: Hrišćani treba da poste kada obeležavaju godišnjicu Hristove smrti.
Činjenica: Isus nije zapovedio svojim učenicima da poste kada obeležavaju godišnjicu njegove smrti (Luka 22:14-18). Time što je rekao da će postiti nakon njegove smrti, Isus im nije dao neku zapovest već je samo objasnio šta će se dogoditi (Matej 9:15). U Svetom pismu stoji da je hrišćanima bilo rečeno da jedu kod kuće pre nego što se okupe kako bi obeležili godišnjicu Hristove smrti (1. Korinćanima 11:33, 34).
a Bog je rekao Izraelcima šta treba da rade na Dan očišćenja: „Mučite svoje duše“ (Levitska 16:29, 31). Smatra se da im je time bilo zapoveđeno da poste (Isaija 58:3). U jednom biblijskom prevodu te reči glase: „Postom pokažite pokajanje za svoje grehe“ (Contemporary English Version).
b Videti A Textual Commentary on the Greek New Testament, od Brusa Mecgera, treće izdanje, strana 554.
c O istoriji Velikog posta u jednoj enciklopediji stoji: „U prva tri veka, post koji je prethodio Pashi [Uskrsu] nije trajao duže od nedelju dana, a najčešće je trajao dan ili dva [...] Period od 40 dana se prvi put pominje u petom kanonu Sabora u Nikeji (održanom 325. godine), iako neki stručnjaci nisu sigurni da li se to odnosi na Veliki post“ (New Catholic Encyclopedia, drugo izdanje, 8. tom, strana 468).