Bog nije kriv za prirodne katastrofe i stalo mu je do ljudi koji dožive tako nešto. Pod vlašću Božjeg Kraljevstva neće biti prirodnih katastrofa, kao ni mnogih drugih stvari koje ljudima nanose bol. Dok to vreme ne dođe, Bog pruža utehu onima koji prolaze kroz takve nevolje (2. Korinćanima 1:3).

•  Kako znamo da Bog ne koristi prirodne katastrofe da bi nas kažnjavao?

•  Da li su prirodne katastrofe znak da je kraj blizu?

•  Kako Bog pomaže onima koji dožive prirodnu katastrofu?

•  Mogu li nam saveti iz Svetog pisma pomoći da se pripremimo za prirodne katastrofe?

•  Biblijski stihovi koji pružaju utehu u slučaju prirodne katastrofe

 Iz Svetog pisma saznajemo da se prirodne katastrofe umnogome razlikuju od Božjih presuda u kojima je Bog koristio prirodne sile.

•   Prirodne katastrofe ne biraju koga će pogoditi. S druge strane, u biblijskim zapisima stoji da je Božja kazna stizala samo zle. Primera radi, kada je Bog uništavao Sodom i Gomoru, poštedeo je dobrog čoveka Lota i njegove dve ćerke (Postanak 19:29, 30). Bog je video šta je u srcu svih tih ljudi i uništio je samo one koje je prosudio kao zle (Postanak 18:23-32; 1. Samuilova 16:7).

•   Prirodne katastrofe se često ne mogu predvideti. Za razliku od toga, Bog je upozoravao zle pre nego što bi iskoristio prirodne sile protiv njih. Oni koji su poslušali ta upozorenja izbegli su katastrofu (Postanak 7:1-5; Matej 24:38, 39).

•   Sam čovek snosi deo odgovornosti za prirodne katastrofe. Kako to? Tako što zagađuje životnu sredinu i naseljava se na trusnim ili vodoplavnim područjima ili tamo gde vladaju ekstremni vremenski uslovi (Otkrivenje 11:18). Ne možemo Boga kriviti za to što se ljudi odlučuju na tako nešto (Poslovice 19:3).

 Jesu. Sveto pismo kaže da će one biti znak „svršetka ovog poretka“, to jest da će ih biti u „poslednjim danima“ (Matej 24:3; 2. Timoteju 3:1). Na primer, Isus je o našem vremenu rekao: „Biće gladi i zemljotresa po raznim mestima“ (Matej 24:7). Bog će ubrzo otkloniti sve što ljudima nanosi bol i patnju, a u to spadaju i prirodne katastrofe (Otkrivenje 21:3, 4).

•   Bog pruža utehu putem svoje Reči, Svetog pisma. U njoj nas uverava da nas voli i da ga boli kada patimo (Isaija 63:9; 1. Petrova 5:6, 7). Obećava nam i da će doći vreme kada više neće biti prirodnih katastrofa. (Videti okvir „ Biblijski stihovi koji pružaju utehu u slučaju prirodne katastrofe“.)

•   Bog preko svojih slugu pomaže onima koje je zadesila katastrofa. Bog podstiče ljude koji mu služe da se ugledaju na Isusa. Prorečeno je da će Isus tešiti one „koji su slomljenog srca“ i „koji tuguju“ (Isaija 61:1, 2). Božje sluge se trude da isto tako postupaju (Jovan 13:15).

   Bog takođe podstiče svoje sluge da pružaju praktičnu pomoć onima koji su pogođeni prirodnim katastrofama (Dela apostolska 11:28-30; Galatima 6:10).

 Mogu. Iako Sveto pismo nije priručnik za ponašanje u vanrednim situacijama, ono nam i tada može biti korisno. Evo nekih saveta:

•   Pripremite se. „Pametan čovek vidi zlo i sklanja se“ (Poslovice 22:3). Mudro je razraditi plan evakuacije. To bi značilo unapred spakovati u ranac neophodne stvari, dogovoriti se s članovima porodice gde da se nađete u slučaju katastrofe i zatim to uvežbati.

•   Cenite život više nego materijalne stvari. Sveto pismo kaže: „Ništa nismo doneli na svet, pa ne možemo ništa ni odneti s njega“ (1. Timoteju 6:7, 8). Moramo spremno ostaviti iza sebe svoj dom i stvari ako želimo da umaknemo opasnosti. Ne smemo smetnuti s uma da je život važniji od bilo čega materijalnog (Matej 6:25).