Isus je umro da bi ljudima bili oprošteni gresi i da bi dobili večni život (Rimljanima 6:23; Efešanima 1:7). Isusova smrt je takođe dokazala da ljudi mogu ostati verni Bogu, čak i kad su suočeni s jednom od najtežih kušnji (Jevrejima 4:15).

 Razmotrimo kako je smrt jednog čoveka mogla da postigne toliko toga.

1.   Zahvaljujući Isusovoj smrti „oprošteni su nam gresi“ (Kološanima 1:14).

    Prvi čovek, Adam, stvoren je savršen, bez greha. Međutim, on je izabrao da ne posluša Boga. Adamova neposlušnost, to jest greh, ostavila je dalekosežne posledice na njegove potomke. „Neposlušnošću jednog čoveka“, kaže Biblija, „mnogi [su] postali grešnici“ (Rimljanima 5:19).

    Isus je takođe bio savršen, ali nikada nije zgrešio. Zahvaljujući tome, mogao je da bude „žrtva pomirenja za naše grehe“ (1. Jovanova 2:2). Baš kao što je Adam svojom neposlušnošću čovečanstvu preneo greh, tako je Isus svojom smrću uklonio mrlju greha sa svih onih koji iskazuju veru u njega.

    Adam je na neki način sve ljude prodao grehu. Isus je time što je bio spreman da umre za nas otkupio čovečanstvo. Kao rezultat toga, „ako neko i počini greh, kod Oca imamo pomoćnika – Isusa Hrista, pravednika“ (1. Jovanova 2:1).

2.   Isus je umro „da niko ko iskazuje veru u njega ne bude uništen, nego da ima večni život“ (Jovan 3:16).

    Iako je Adam bio stvoren da živi večno, zbog svog greha kažnjen je smrću. Preko Adama, „u svet [je] ušao greh i preko greha smrt, i tako se smrt proširila na sve ljude jer su svi sagrešili“ (Rimljanima 5:12).

    Suprotno tome, Isusova smrt ne samo što je uklonila posledice greha već je poništila osudu na smrt onima koji iskazuju veru u Isusa. Biblija o tome ukratko kaže: „Zato da bi, kao što je greh kraljevao zajedno sa smrću, isto tako i nezaslužena dobrota kraljevala putem pravednosti kako bi ljudi mogli dobiti večni život preko Isusa Hrista, našeg Gospoda“ (Rimljanima 5:21).

    Naravno, životni vek ljudi danas još uvek je ograničen. Međutim, Bog je obećao da će pravednim ljudima dati večni život i da će uskrsnuti mrtve, tako da i oni mogu imati koristi od Isusove žrtvene smrti (Psalam 37:29; 1. Korinćanima 15:22).

3.   Isus je „postao poslušan sve do smrti“ i na taj način dokazao da ljudi mogu biti verni Bogu bez obzira na kušnje ili poteškoće koje ih mogu snaći (Filipljanima 2:8).

    Uprkos savršenom umu i telu, Adam nije bio poslušan Bogu zato što je sebično želeo nešto što mu nije pripadalo (Postanak 2:16, 17; 3:6). Božji najveći neprijatelj, Satana, kasnije je rekao da nijedan čovek neće nesebično slušati Boga, naročito ako mu je ugrožen život (Jov 2:4). Ipak, savršeni čovek Isus bio je poslušan Bogu i ostao mu je veran iako je morao da umre na sraman i bolan način (Jevrejima 7:26). To je za sva vremena pružilo odgovor: Čovek može ostati veran Bogu kakva god kušnja da ga snađe.

Pitanja o Isusovoj smrti

•   Zašto je Isus morao da pati i umre da bi otkupio čovečanstvo? Zašto Bog jednostavno nije poništio smrtnu kaznu?

   Božji zakon kaže: „Plata za greh je smrt“ (Rimljanima 6:23). Bog nije sakrio ovaj zakon od Adama, već mu je rekao da će umreti ako bude neposlušan (Postanak 3:3). Kada je Adam zgrešio, Bog „koji ne može da laže“, održao je svoju reč (Titu 1:2). Adam je svojim potomcima pored greha preneo i platu za greh, to jest smrt.

   Iako grešno čovečanstvo zaslužuje smrt, Bog mu je podario bogatstvo svoje „nezaslužene dobrote“ (Efešanima 1:7). Način na koji je Bog otkupio čovečanstvo time što je poslao Isusa kao savršenu žrtvu bio je pravedan i izuzetno milosrdan.

•   Kada je Isus umro?

   Isus je umro „devetog sata“ od izlaska sunca, to jest oko 15 sati na dan jevrejske Pashe (Marko 15:33-37, fusnota). To je bio petak, 1. april 33. n.e. po današnjem računanju vremena.

•   Gde je Isus umro?

   Isus je pogubljen na mestu zvanom „Lobanja, koje se na hebrejskom zove Golgota“ (Jovan 19:17, 18). To mesto se u Isusovo vreme nalazilo „izvan gradskih vrata“ Jerusalima (Jevrejima 13:12). Moguće je da se nalazilo na nekom brdu, budući da Biblija kaže da su neki izdaleka posmatrali Isusovo pogubljenje (Marko 15:40). Međutim, danas se ne može sa sigurnošću reći gde je Golgota bila.

•   Kako je Isus umro?

   Iako mnogi veruju da je Isus bio razapet na krstu, Biblija kaže: „Koji grijehe naše sam iznese na tijelu svojemu na drvo“ (1. Petrova 2:24, Daničić-Karadžić). Pisci Biblije koristili su dve grčke reči da bi ukazali na sredstvo Isusovog pogubljenja – stavros i ksilon. Mnogi izučavaoci su zaključili da se ove reči odnose na gredu ili uspravljen stub napravljen od jednog komada drveta.

•   Kako treba obeležavati Isusovu smrt?

   Dok je bio sa svojim učenicima tokom večeri kada se obeležavala jevrejska Pasha, Isus je uveo jedan jednostavan običaj. Zatim je svojim učenicima zapovedio: „Činite ovo meni na spomen“ (1. Korinćanima 11:24). Nekoliko sati kasnije, Isus je pogubljen.

   Biblijski pisci Isusa upoređuju sa jagnjetom žrtvovanim na dan Pashe (1. Korinćanima 5:7). Kao što je proslava Pashe podsećala Izraelce da su oslobođeni iz ropstva, tako i obeležavanje godišnjice smrti Isusa Hrista podseća hrišćane da su oslobođeni od greha i smrti. Pasha se prema lunarnom kalendaru proslavljala 14. nisana i to jednom godišnje. Po uzoru na to, hrišćani u prvom veku obeležavali su godišnjicu Isusove smrti takođe jednom godišnje.

   Svake godine, na dan koji odgovara 14. nisanu, milioni ljudi širom sveta obeležavaju godišnjicu Isusove smrti.