Još u ranom uzrastu deca mogu da primete kada se ljudi loše ophode prema nekima samo zato što su druge nacionalnosti ili boje kože. Kako možete pomoći svojoj deci da ne usvoje takav stav? Šta da radite ako je vaše dete žrtva diskriminacije?

U ovom članku

•  Naučite decu da prihvate razlike

•  Objasnite im zašto je diskriminacija loša

•  Pružite im dobar primer

•  Šta ako je vaše dete žrtva diskriminacije?

 Pomozite im da uvide lepotu raznolikosti. Širom sveta postoji velika raznolikost među ljudima, kako u izgledu, tako i u kulturi i načinu života, i to je nešto zaista prelepo. Nažalost, neki te razlike koriste kao izgovor da bi se loše ophodili prema drugima.

 Međutim, Sveto pismo nas uči da svi potičemo od istog pretka. Drugim rečima, svi smo mi u srodstvu.

 „Razumeli smo da je dobro da se naša deca druže s ljudima druge rase i nacionalnosti, jer tako sama vide da je svako vredan ljubavi i poštovanja“ (Karen).

 Pre ili kasnije, vaše dete će čuti vesti o zločinima ili drugim incidentima počinjenim iz mržnje prema ljudima druge nacionalnosti ili rase. Kako mu možete objasniti zašto se takve stvari događaju? Mnogo zavisi od detetovog uzrasta.

•   Deca predškolskog uzrasta. Dr Alison Brisko-Smit rekla je za jedan časopis: „Kod male dece je veoma izražen osećaj za pravdu. To će vam olakšati da razgovarate s njima o nekoj nepravdi“ (Parents).

•   Deca školskog uzrasta. Deca uzrasta između 6 i 12 godina su vrlo radoznala i često postavljaju pitanja na koja nije lako dati odgovor. Potrudite se da im odgovorite najbolje što možete. Možete iskoristiti nešto što se desilo u školi ili neku aktuelnu vest da biste s njima razgovarali o tome zašto je diskriminacija loša.

•   Tinejdžeri. Deca ovog uzrasta imaju sposobnost da razumeju ozbiljnije teme. Zato možete otvorenije da razgovarate s njima o slučajevima diskriminacije o kojima se govori u medijima.

 „Razgovaramo sa svojom decom o rasizmu zato što će se pre ili kasnije susresti s tim, bez obzira gde budu živeli. Ako se o tome nije razgovaralo kod kuće, mogli bi se povesti za većinom. Realno je da će deca biti izložena mnogim dezinformacijama koje se predstavljaju kao činjenice“ (Tanja).

 Deca najbolje uče gledajući primer drugih. Zato je važno da pazite šta govorite i šta radite. Na primer:

•   Da li zbijate šale na račun ljudi druge rase ili nacionalnosti i da li ih omalovažavate? „Deca posmatraju i slušaju svoje roditelje i prirodno je da će se i sama tako ponašati“, navodi američki Institut za mentalno zdravlje dece i mladih.

•   Da li volite da se družite s ljudima iz drugih naroda? Pedijatar Elejna Nzoma kaže: „Ako želite da se vaša deca druže s ljudima iz druge kulture, moraju da to vide od vas.“

 „Godinama smo pozivali u goste ljude iz svih krajeva sveta. Pitali smo ih kakvu hranu jedu, kakvu muziku slušaju, a ponekad smo čak isprobavali njihovu tradicionalnu odeću. Osim toga, kad smo svojoj deci pominjali neke ljude, nikad nismo isticali koje su oni rase. Takođe nismo govorili da je naša kultura bolja od drugih“ (Katarina).

 Iako se mnogo govori o ravnopravnosti, rasna i etnička diskriminacija je i dalje velik problem širom sveta. To znači da se vrlo lako može desiti da vaše dete to oseti na svojoj koži, posebno ako pripadate nekoj manjini. Šta da uradite ako se to desi?

 Saznajte šta se stvarno dogodilo. Da li je neko namerno uvredio vaše dete ili je samo bio nepromišljen? (Jakovljeva 3:2). Da li ga treba pozvati na odgovornost ili jednostavno može da se pređe preko toga?

 Jasno je da treba biti razuman. U Svetom pismu nalazimo jedan veoma mudar savet: „Nemoj se brzo vređati“ (Propovednik 7:9). Na diskriminaciju ne treba gledati olako, ali ne treba ni svaku uvredu smatrati govorom mržnje ili napadom na rasnoj ili nacionalnoj osnovi.

 Pošto je svaka situacija priča za sebe, pre nego što bilo šta preduzmete, prikupite sve činjenice.

 Kad steknete kompletnu sliku, pitajte se:

•   Da li je za moje dete dobro da misli da svi imaju nešto protiv njega i da je ono uvek žrtva?

•   Da li bi bilo bolje da primeni biblijski savet: „Ne uzimaj k srcu svaku reč koju ljudi kažu“ (Propovednik 7:21).

 Šta ako neko namerno provocira vaše dete? Pomozite detetu da razume da od njegove reakcije često zavisi kako će se situacija odvijati. Ponekad onaj ko vređa i maltretira druge samo čeka da vidi reakciju. Takvu osobu je najbolje jednostavno ignorisati.

 S druge strane, ako neće sebe dovesti u opasnost, vaše dete bi moglo da porazgovara sa onim ko ga vređa. Moglo bi da mu kaže mirnim tonom: „To što si rekao (ili uradio) nije bilo u redu.“

 Šta ako procenite da treba nešto da preduzmete? Ako je ugrožena bezbednost vašeg deteta ili iz nekog drugog razloga smatrate da ne treba ignorisati to što se desilo, obratite se nadležnima u školi ili čak, ako je potrebno, prijavite slučaj policiji.