Šta možemo naučiti od sporta

GROZNIČAVO uzbuđen sedi na stolici ukočeno gledajući u televizijski ekran koji ga ’drži u šahu’. Igra njegov tim. Do kraja je još samo jedan minut—a rezultat je nerešen. Svoju stolicu primiče sve bliže ukočeno gledajući u televizijski ekran.

U tom trenutku se pojavljuje njegova žena i pita: „Dragi, kako ti se sviđa moja nova haljina?“

Ne treba više ništa da kažemo.

Mnogi sportom zadovoljavaju strast za ’golicanjem živaca’ i napetošću. Oni su radosni kada pobede, lično ili njihov tim. Uz sport možemo da zaboravimo sve brige—bar prolazno. Bavljenje sportom nas dovodi u „dobru formu“. Naravno, skoro svi se zanimaju za sport, ali svako može nešto da nauči od njega. Koja temeljna načela mogu od sporta da nauče one osobe koje se ne interesuju za njega?

KORISNO JE IMATI CILJ U ŽIVOTU. Svi sportovi imaju jedan određeni cilj. Na primer u nogometu igrači žele da daju što više golova. U trčanju sportisti nastoje da određeno rastojanje pređu u što kraćem vremenu, a u košarci se želi dati više koševa protivniku. Šta bi spomenute sportske discipline bile bez tih ciljeva i bez nastojanja da se oni postignu?

 Tako je i u životu: Šta bi bio život bez ciljeva? Ništa. Zbog toga bi svako trebao da postavi sebi ciljeve—za koje se isplati da utroši vreme i snagu.

ODLUČNOST DONOSI REZULTATE! Iz 60 000 grla se čuo uzvik oduševljenja. Gde je to bilo? Na olimpijadi u Rimu 1960. g. jedna trkačica, crnkinja, 20—godišnja Vilma Rudolf je upravo osvojila treću zlatnu medalju. Ona je možda više od svih prisutnih sportista bila živ dokaz da se isplati biti odlučan. U trećini dotadašnjeg života nije mogla da hoda, a kamoli da trči pošto joj je leva noga bila oduzeta. Međutim, bila je odlučna da savlada tu prepreku. Neumorno je vežbala i uzela k srcu savet svoje majke: „Radi što najbolje možeš a pre svega nemoj nikada da odustaješ.„ Vilma nije odustala i njena odlučnost je bila nagrađena.

Ako doživiš iznenadne udarce ili budeš obeshrabren zbog svojih nedostataka, da li se ipak držiš čvrsto svoje odluke da postigneš cilj ili odustaješ? Zar ne bi bilo mnogo lepše ako bi se bračni parovi držali svoje odluke da vode srećan brak umesto da ’bace koplje u trnje’: ili da roditelji ostanu kod svoje odluke da dobro vaspitavaju svoju decu ili da mi ostanemo kod naše odluke da promičemo mir?

KO SE PRIDRŽAVA PRAVILA DOBRO ĆE DA PROĐE! Jedan novinar je napisao da je sport „najbolje sredstvo da ljudi nauče da se pridržavaju pravila uprkos želji da pobede.“ Svaki sport ima svoja ’pravila igre’. Ako ih ne poštuju događa se da pojedinci ili cele ekipe budu kažnjeni. U hokeju na ledu mora na primer takav igrač jedno određeno vreme da ide na klupu za kažnjene. Tako može da propadne pobeda.

Svi bi mi hteli da gospodarimo našim životom. Ako se neko ne obazire u međuljudskim odnosima na ’pravila igre’ mora da računa na poraz. Prestupnik zakona može da bude kažnjen, zatvoren i ograničen što se tiče slobode kretanja mnogo više nego hokejaš na klupi za kažnjene.

SPORTSKO PONAŠANJE PROMIČE SAMOPOŠTOVANJE. Vili Vajt, američka prvakinja u skoku u dalj bila je mišljenja da je njena najveća konkurentkinja neopravdano isključena iz takmičenja na amaterskom prvenstvu u lakoj atletici 1965. g. Taj duh čestitosti je naveo da se obrati sudijama zauzimajući se za tu devojku. Sa kojim rezultatom? Njena suparnica je pobedila i postala prvakinja. Posle toga je Vili Vajt izjavila: „Htela sam da pobedim kao i svaka druga. Ali šta bi imala od toga da sam pobedila na ovoj (nepošten) način?”

Greše protiv temeljnih načela pravde: učenik koji vara na ispitu, trgovac koji nije pošten kada popunjava izjavu o porezu ili neko ko licemernim postupanjem pridobija određeni ugled. Dok varaju druge gube poštovanje sami pred sobom i na taj način najviše varaju sebe.

SAMOSAVLADAVANJE—KLJUČ USPEHA. Bjorn Borg, teniski prvak je poznat zbog svog ’gvozdenog’ samosavladavanja. Izjavio je da bez samosavladavanja nema ispravne koncentracije. Svaki sportista zna da i najmanja nepažnja može mnogo da košta. Borg je priznao da je to morao da nauči. Dok je bio mladić loše se ponašao.  Klub mu je zbog toga zabranio pet meseci da se takmiči, a majka je celo to vreme reket držala zaključan u orman. U vezi toga je izjavio: „Od dana kada sam smeo ponovo da igram na teniskom igralištu ponašao sam se pristojno, bez obzira šta se dešavalo“.

Samosavladavanje nam omogućuje da se koncentrišemo na zaista važne zadatke u životu i da ne dozvolimo da od njih budemo odvraćeni. Ne bi trebali da žrtvujemo naše vreme, našu snagu i naše sposobnosti za luda nastojanja ili loše navike.

ISTRAJNOST SE ISPLATI. Često se od sportista traži velika istrajnost. Petostruki olimpijski pobednik Erik Heiden je rekao o brzom klizanju: „Čovek bi mnogo dao ako bi mogao da se ispravi. Leđa toliko bole da bi se čovek najradije bar jednom protegnuo.“

Da li si spreman da doživiš neke neprijatnosti kako bi u životu postigao ciljeve koji se isplate. Zbog dobrog obrazovanja omladini će možda da bude potrebno da se odrekne određenih udobnosti i sloboda. Čovek koji živi prema biblijskim temeljnim načelima moraće možda da podnosi vređanja drugih.

SARADNJA SE NAGRAĐUJE. U sportovima gde učestvuje čitav tim najvažnija je saradnja. Bivša ragbi zvezda (Red „Galloping Ghost“ Grange) je rekla da se uvek našla u neprilici kada su je hvalili. „Kad bi ljudi samo shvatili da ragbi tim sačinjavaju jedanaest muževa“.

Slično je i na drugim područjima života. Zar bračni partner koji zarađuje za dobrobit porodice neće da bude voljen i poštovan, nasuprot onome ko se takmiči zbog ličnih prednosti?

UMERENOST VODI KA USPEHU. U sportu i gimnastici uravnoteženost igra važnu ulogu.

Ne zaboravimo da sport može da nam takođe nanese štetu. Može da u nama razvije duh takmičenja pa da odlučimo da pobedimo po svaku cenu. Kroz okrutne sportske discipline može sportista da postane brutalan. Takođe bi bilo nerazumno sportu poklanjati suviše vremena i snage. Sport nije najbolja metoda da naučimo ove za život važne stvari. Ipak, u njemu nalazimo spomenuta temeljna načela.

Kao što je Henri Kar—dobitnik zlatne medalje na Olimpijadi 1964. g. utvrdio—najbolja metoda je proučavanje Biblije, druženje sa pravim hrišćanima i život koji se vodi po Božjoj Reči. Kada je Kar napustio profesionalni sport i postao Bogu predani hrišćanin rekao je: „Sport je dobra stvar ako mu odredimo pravo mesto“.

 [Okvir na 14. strani]

ŠTA UČIMO IZ BIBLIJE O SPORTU

KORISNO JE IMATI CILJ U ŽIVOTU

„Misli vrijedna čovjeka donose obilje“ (Pr. Sol. 21:5; vidi takođe Mat. 6:33).

ODLUČNOST DONOSI REZULTATE

„Poslušaj glas Jehovin . . . bit će ti dobro i spasit ćeš život svoj“ (Jer. 38:20, ST; vidi takođe Jevr. 5:8, 9).

SPORTSKO PONAŠANJE PROMIČE SAMOPOŠTOVANJE

„Koji mrzi na lakomstvo, (nepravedan dobitak, NS), živjeće dugo“ (Pr. Sol. 28:16; vidi takođe Pr. Sol. 19:5).

SAMOSAVLADAVANJE — KLJUČ USPEHA

„Bolji je spor na gnjev nego junak, i gospodar od svoga srca bolji je nego onaj koji uzme grad“ (Pr. Sol. 16:32; 1. Kor. 9:25).

ISTRAJNOST SE ISPLATI

„Svojom ćete postojanošću spasiti duše svoje“ (Luka 21:19, ST; Jevr. 10:36).

SARADNJA SE NAGRAĐUJE

„Bolje je dvojici nego jednom: jer imaju dobru dobit od svoga truda. Jer ako jedan padne, drugi će podignuti druga svojega; a teško jednome! ako padne, nema drugoga da ga podigne“ (Prop. 4:9, 10).

UMERENOST VODI KA USPEHU

„Mjesto toga vježbaj se u pobožnosti! Tjelovežba donosi malu korist, a pobožnost d nosi potpunu korist“ (1. Tim. 4:7, 8, ST).