Inflacija — kako s njom izaći na kraj?

„AKO inflacija nastavi da napreduje istim tempom, jednog dana niko neće imati šta da jede. Umesto da ’pritegnu svoj kaiš’ ljudi će da ga pojedu“ rekao je jedan brazilski advokat.

Brazil već neko vreme pati od teške inflacije. Ali nije jedini slučaj. Većina zemalja—od hladnog Islanda do tropske Gane—bilo da su pod ateističkom, kapitalističkom, demokratskom ili diktatorskom vladavinom—pate u određenoj meri od inflacije. Eksperti navode različite razloge, ali jedno je sigurno: običan građanin mora da se pomiri s njom. Kako mu to uspeva?

Bogatima ne moraju da budu bolne preduzete promene. Intervjui sa imućnim građanima Rio de Žaneira pokazuju da su neki ograničili svoja putovanja u inostranstvo, dali otkaz kućnim pomoćnicama ili prešli sa skupog na jeftiniji viski. Ali kako je onima koji nemaju kućnu pomoćnicu da bi joj dali otkaz ili onima koji ne mogu da dođu ni do jeftinog viskija? Jedan privredni stručnjak je izjavio: „Za ljude sa niskim  prihodima mora da je to neobično teško.“

U Nigeriji je jedna majka sa troje dece rekla reporteru da zbog inflacije ne mogu da imaju ni po tri obroka. Sada imaju samo po dva. „Nisam ja jedina“, nastavila je. „Stotine čine isto“. Uzimati dnevno dva umesto tri obroka nije isto što i umreti od gladi, ali je to ipak za neke veliko ograničenje životnog standarda.

Milioni moraju da preduzmu drastične promene u svom načinu života. Kako oni reaguju?

Razumna reakcija

Inflacija uteruje mnogima strah. Panorama navodi da je na temelju inflacije „u celoj zemlji došlo do prave oskudice, a ona je dovela do straha. Da li ćemo sutra da izgubimo radno mesto? . . . Možemo li da izdržimo tiraniju naše današnje privrede?“ Taj strah može nekoga da navede na nerazumno postupanje.

Časopis U.S. News a World Report je objavio članak u kome je rečeno: „U očajnom nastojanju da zadrže ovoj dosadašnji životni standard uprkos inflacije (njena stopa je dvocifren broj) i napredujuće restrikcije, sve više Amerikanaca srednjeg staleža upotrebljava kriminalne metode.“ U članku dalje piše da sada mnogi „građani koji su inače poslušni zakonima“ čine prekršaje jer upotrebljavaju čekove koji nemaju pokriće, potkradaju, kradu u radnjama ili vole da prikriju porez. Zatim sledi komentar: „Oni nisu zlobni. Na kraju krajeva sada manje zarađuju i troše više novca za energiju, stanarinu i životne namirnice. Pitaju se . . . šta treba preduzeti radi uštede.“

Pribegavanje takvim kriminalnim metodama da bi se izbegla štednja uopšte nije razumno rešenje. Privredne poteškoće mogu da se krađom prolazno ublaže, ali ne mogu da se reše. Čim se ukradeni novac potroši problem se opet pojavljuje. Kada kradljivca uhvate postojećim problemima se pridružuje još i javna bruka. Na žalost kroz porast razbojničkih napada i krađa pojačan je osećaj nesigurnosti i straha kod svih stanovnika Zemlje, uključujući i siromašne.

Jedna Solomunova izreka u kojoj dolazi do izražaja Božja mudrost glasi: „Nemoj zavideti nasilniku, niti slediti njegove puteve.“ Rečeno je i zbog kog uverljivog razloga treba izbegavati takav put: „Jer su Jahvi mrsi pokvarenjaci, a prisan je s pravednima“ (Pr. Sol. 3:31, 32 ST). Postoje bolje mogućnosti od kriminala da se izađe na kraj sa inflacijom.

Promene koje neki preduzimaju

U svom izveštaju „Inflacija: porast troškova života na jednoj maloj planeti“ Robert Fuler je pisao: „Slično astmi u toku svakodnevnog života inflacija je signal da moramo da promenimo naš način života.“ To važi kako za zemlju u celini tako i za pojedinca.

Neki ljudi su počeli ozbiljno da ispituju način svog života. Mnogi su odlučili da sami prave neke stvari umesto da ih skupo plaćaju. U Sjedinjenim Državama neke porodice su počele da gaje povrće u bašti, da popravljaju odeću umesto da kupuju novu. I kuću popravljaju i uređuju same. Ako nešto što se ne smatra neophodno potrebno—na primer televizor—iziskuje velike troškove za opravljanje, onda ga se odriču.

Na Filipinima su neki odlučili da ograniče pušenje i trošenje alkoholnih pića. To je korak u ispravnom smeru. Smanjili su i kupovanje bezalkoholnih pića, kao na primer limunadu. Ponekad idu pešice umesto da upotrebljavaju sredstva javnog saobraćaja. Osim toga ne troše novac za zabavu nego radije vode svoju decu u šetnju parkom. Zaista, „najbolje stvari u životu dobijaju se besplatno“. Osim toga sigurni su pred inflacijom.

Sačuvati uravnoteženost

Da, razumno ,sresti’ inflaciju zahteva promenu u načinu života i mišljenja. Neki čovek iz jedne azijske zemlje je uštedeo dovoljno novca da kupi dve svinje. Hteo je da izgradi malu farmu za svinje. Ali došlo je vreme praznika u selu. Pošto je u selu važio kao istaknuta ličnost od njega se očekivalo da snosi troškove za veći deo namirnica. Ušteđevina je bila potrošena i njegov mali poduhvat—koji je mogao da ga zaštiti od inflacije—nije ostvaren.

U istom području je jedan čovek pozajmio novac od banke kako bi opravio svoju farmu. Onda je neočekivano došla svadba njegovog sina. Prema lokalnim običajima taj čovek je pripremio gozbu na koju je pozvao celo selo. Da to nije uradio smatrali bi da  je „čovek bez obraza“. Ali tako je potrošio sav pozajmljeni novac i banka mu preti sudskim postupkom kako bi dobila nazad svoj novac. Možda će da izgubi i svoju farmu.

Ova iskustva ukazuju na još nešto drugo u vezi razumnog rešavanja privrednih problema. Možda je potrebno prikupiti hrabrost i prestati sa držanjem određenih običaja ili tradicija koje same po sebi nisu neispravne ali su suviše skupe.

Uravnoteženost je takođe korisna i u drugom pogledu. Nekim muževima se nudi posao u drugoj zemlji gde je veće blagostanje. Oni onda ostaju godinu ili duže u inostranstvu. Kada su vremena teška takvim ponudama se teško odoleva. Ali takav korak traži zrelo razmišljanje. Šta će da bude sa porodicom koju ostavljam? Muž duguje svojoj porodici više od novca. Ko će za vreme odsutnosti da brine za ženu ili za vaspitanje dece? Neki očevi su morali nakon svog povratka iz inostranstva da ustanove da su im deca postala kriminalci.

Sličan je slučaj čoveka koji je radio na plantaži šećerne trske. Kada je na svetskom tržištu pala cena šećera, smanjili su mu platu. Nije zarađivao dovoljno ni za pokrivanje stalnih izdataka. Mislio je da je najbolje rešenje da pozajmi nešto novca i da počne da trguje stokom na malo. Međutim, njegov zajmodavac je tražio da radi sedam dana u nedelji jer će mu u suprotnom povući zajam. Sada taj čovek nema vremena da brine ni za porodicu ni za bilo šta drugo već mora samo da radi. Sve svoje vreme žrtvuje zarađivanju novca.

Zar nije razumno da, upadneš li u finansijske poteškoće, razgovaraš sa iskusnim, zrelim osobama u koje imaš poverenje? Da li je tvoj plan jedino rešenje problema? Kako drugi savladavaju takve situacije? Biblija kaže: „Namjere se rasipaju kad nema savjeta (vijeća, ST) a tvrdo stoje gde je mnogo savjetnika“ (Pr. Sol. 15:22), Takvo „vijećanje“ može da te sačuva od nepotrebnih poteškoća.

Možda tajna izlaženja na kraj sa inflacijom leži u ispravnoj proceni materijalnih stvari—da znamo da razlikujemo šta je važno a šta nije. Nedavno su snažne bujice preplavile više oblasti Filipina. Jedna porodica je, primetivši kako voda sve više nadolazi, potražila zaštitu na mangu (vrsta drveta tropske Azije). Odatle je mogla da posmatra kako brze vode odnose njihovu trošnu kuću, ono malo svinja i kokošaka, da, svu njihovu imovinu. Kako je reagovala? Cela porodica je zahvalila Bogu da je i dalje živa. Porodica je cenila da im je ostao najskupoceniji posed—život.

Jedan od njihovih suseda je bio prilično imućan. Posedovao je velika pirinčana polja, zrela za žetvu. Taj čovek je verovatno i posle katastrofe bio imućniji od svojih siromašnih suseda, ali on je više izgubio. Naime nije mogao da pređe preko gubitka i dobio je slom živaca.

Jedna katastrofa može za nekoliko sekundi da uništi naš životni standard dok nam ga inflacija otima polako i podmuklo. Ali rezultat je isti. Ako mi našem sadašnjem životnom standardu pripisujemo preveliko značenje, moraćemo, kako bi ga zadržali, možda previše da žrtvujemo.

Moramo da priznamo da će većina ljudi koja je navikla na udobnosti naše civilizacije vrlo teško da ostavi sve te udobnosti. Ipak, možemo da živimo i bez njih. Mudra reakcija na inflaciju može da zahteva da malo po malo snižavamo naš životni standard.

Put mudrosti

Kralj Solomun je rekao: „Jer je mudrost zaklon, i novci su zaklon.“ Dodao je: „Ali je pretežnije znanje mudrosti tim što daje život onome ko je ima“ (Propovednik 7:12). Solomun je imao na pretek i mudrosti i novca. Zato činimo dobro ako odmerimo njegov stav o vrednosti ova dva blaga. Pošto novac sve manje deluje kao „zaklon“, sada je vreme da se koncentrišemo na onu drugu mogućnost koja je skupocenija, na mudrost. Hiljade izlaze na kraj sa inflacijom jer u svom životu jednostavno primenjuju biblijsku mudrost. Čak i u dobra vremena božanska mudrost nadvisuje novac. Kako? Tako što nam pomaže da upoznamo Jehovu Boga i njegovu nameru. Božja mudrost nam sada pomaže da razumemo zašto je čovečanstvo preplavljeno sa, kako se čini, nesavladivim problemima—jedan od njih je inflacija. Pomaže nam da blago koje posedujemo koristimo na najbolji način. Ukazuje nam da, se brzo približava vreme kada će Bog da se umeša u zbivanja na zemlji i kada će svim vernim  ljudima da pokloni život u raju u kome neće biti inflacije.

Osim toga Božja mudrost nas već sada uči da Bog ne previđa one koji ga obožavaju u saglasnosti sa njegovom rečju istine, bez obzira na visinu inflacije ili problema koji bi mogli da se još pojave. Mnogi mogu da potvrde da Bog nad njima bdi kako im ne bi ništa nedostajalo što im je potrebno za život (Mat. 6:25—33).

Ova božja mudrost temelji se na poznanju koje se nalazi u Božjoj reči—Bibliji. Ako ti inflacija otima radost iz srca ili te stavlja pred naizgled nerešive probleme hrabrimo te da počneš da se baviš Biblijom i da razmišljaš kako bi njena mudrost mogla da ti pomogne. U današnje vreme ne možeš da nađeš boljeg vodiča.

[Istaknuti tekst na 12. strani]

U očajnom nastojanju da zadrže svoj dosadašnji životni standard sve više Amerikanaca srednjeg staleža upotrebljava kriminalne metode

[Istaknuti tekst na 13. strani]

Materijalne stvari treba ispravno da procenjujemo—da razlikujemo šta je važno a šta nije.

[Grafikon na 11. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

Životni troškovi