Razumeš li značenje onoga što vidiš?

JELO i piće spadaju u život. Nephodno? Da. Prijatni su? Sigurno. Ipak i jedno i drugo povremeno mogu da prouzrokuju probleme koji uglavnom nastaju ili zbog izobilja ili zbog oskudice.

Svako od nas je već video slike male izgladnele dece sa naduvenim stomacima. Prepoznajemo takođe i oznake za pojave koje je  dr. Kurt Franke, profesor na fakultetu u Getingenu, označio kao „jednu od najčešćih nevolja u civilizovanim zemljama“: sklonost ka gojenju. Na primer u Saveznoj Republici Nemačkoj ima svaki drugi odrasli i svako četvrto dete previše kilograma.

Suvišni kilogrami ne samo da ne izgledaju lepo: oni su i veliko zdravstveno opterećenje. U „Tages“ Anzeiger—u je bio jedan naslov: „Posle kuge, rata, gladi, smrti, dolazi na nas kao peti apokaliptični jahač: Izobilje“. Dalje je rečeno: „Još nikada u istoriji ljudi nisu toliko mnogo jeli“. Uzimaju li ljudi to u obzir?

Uz radost pri jelu ide i radost pri piću. Protiv ograničenog upotrebljavanja alkoholnih pića nema šta da se prigovori. U mnogim zemljama se povećava potrošnja alkohola. Ovde su navedene stope porasta od kraja 50—tih do početka 70—tih godina: Novi Zeland 13, Kanada 17, Velika Britanija 20, Švajcarska 26, Sjedinjene Države 32, Irska 41, Danska 54, Savezna Republika Nemačka 61 i Holandija 83.

Opšte je poznato da prekomerna upotreba alkohola može i pijanici i ljudima u njegovoj okolini da prouzrokuje mnoge probleme. On škodi jetri i mozgu i može da dovede do prerane smrti. U časopisu Nju Sajentist od 26. februara 1981. g. se osim opštepoznate činjenice da alkohol ubija moždane ćelije ukazuje takođe na to da izumrle ćelije ostavljaju za sobom rupe tako da mozak jednog hroničnog alkoholičara ima manju gustinu od jednog nealkoholičara. Sve više pojedinaca i grupa, uključujući i državne ustanove upozoravaju glasnije i jasnije nego ikada ranije. Uzimaju li ljudi to u obzir?

Poljski naučnik Mikolai Tolkan je to pobio. Na jednom internacionalnom kongresu o alkoholizmu je rekao, da je u Poljskoj potrošnja alkohola u pet godina porasla za 35% i da takav pravac širom sveta može, ako ne bude zaustavljen, za čovečanstvo da bude veća opasnost nego atomska bomba. „Alkoholna bomba je već počela da otkucava a samo malo njih to primećuje“, rekao je zaključno.

Opasnosti izobilja i nemaštine

Ne postoji nikakva sumnja, gde god pogledamo, vidimo ljude koji se prekomerno brinu o „jelu i piću“—neki iz sebičnosti, drugi iz nužde. Šta je pri tome najveća opasnost? Ne oštećenje telesnog zdravlja—to ljudi često ne uzimaju ozbiljno ili čak ignorišu—nego oštećenje duhovnog zdravlja. Šta mislimo s tim?

Izobilje namirnica i pića može nekoga da učini samodopadljivim ili oholim. Postaće sebičan pošto zadovoljavanju svojih telesnih nagona posvećuje toliku pažnju. Ako zaboravi duhovne potrebe onda može da ide tako daleko da se odrekne Boga—ako ne rečima onda bar delima. Izraelci su bili upozoreni na tu opasnost pre ulaska u obećanu zemlju: „A kad te uvede Gospodin (Jehova) Bog tvoj u zemlju . . . i staneš jesti i nasitiš se čuvaj se da ne zaboraviš Gospodina (Jehovu)“ (5. Mojs. 6:10—12).

Sa druge strane su mnogi ljudi koji nemaju dovoljno da jedu i piju prisiljeni da žrtvuju veliki deo svog vremena u borbi za opstanak. Nabavljanje neophodne hrane da bi se preživelo postaje njihova glavna briga i potiskuje sve drugo, uključujući i duhovne potrebe.

To se jasno pokazalo u jednom eksperimentu iz 1945. godine u Sjedinjenim Državama. Jedna grupa ljudi je bila šest meseci stavljena na „porciju gladovanja“. Posle toga je ustanovljeno da su usled takve ishrane postali neodlučni i pesimisti; nisu imali nikakvu inicijativu, a prema duhovnim stvarima su bili skoro potpuno ravnodušni. I obilje i briga oko nemaštine mogu da smetaju nečijem odnosu sa Bogom. Zato je ispravna molitva: „. . . siromaštva ni bogatstva ne daj mi, hrani me hlebom po obroku mom. Da ne bih najedavši se odrekao se tebe i rekao: ko je Gospodin (Jehova)? ili osiromašivši da ne bih krao i uzalud uzimao ime Boga svojega“ (Pr. Sol. 30:8, 9).

Dodatni razlog za razmišljanje

Da bi bili srećni moramo da priznamo opasnosti izobilja i nemaštine. Isus je u svojoj propovedi na gori spomenuo i sledeći uslov za sreću: „Srećni su oni koji su svesni svojih duhovnih potreba“ (Mat. 5:3, NS). Nikome neće da donese trajnu sreću ako se toliko posveti jelu i piću da zapostavlja duhovne potrebe.

Pomisli kakva je nesreća snašla ljude u potopu Nojevih dana, jer nisu bili „svesni duhovnih potreba“. Jelo i piće ih je tako zaposlilo „da ne osjetiše dok ne dođe potop i odnese sve“ (Mat. 24:38, 39).

Isus se osvrnuo na tu katastrofu kada su ga njegovi učenici pitali: „Šta će biti znak tvoje prisutnosti i svršetak sastava stvari?„ On im je odgovorio: „Upravo tako, kao što su bili Nojevi dani, takva će biti prisutnost Sina čovečijega“ (Mat. 24:3, 37, NS). Ljudi u Nojevim danima su bili  tako zaposleni „jelom i pićem“ i ostalim svakodnevnim poslovima, da nisu uzeli na znanje Nojeva upozorenja pred potopom. Isto bi trebalo da se događa, kao što je Isus rekao, „u poslednjim danima“, za vreme njegove prisutnosti (2. Tim. 3:1).

Svuda gde pogledaš, možeš da vidiš dokaze da se ljudi prekomerno brinu o „jelu i piću“ često na štetu duhovnosti. Objavljuju se upozorenja ali slušaju li ga ljudi?

Slušaš li TI to upozorenje?

[Slika na 29. strani]

Prekomerno jelo i piće—postoji li u tome opasnost?