„Trebalo bi konačno učiniti nešto protiv toga!“

BIO je obrazovan čovek, rečit i poštovan od mnogih, rukovodioc u velikom preduzeću, oženjen i imao je decu. Ali sada je stajao pred sudom jer je organizovao anti—državnu grupu koja je podmetanje požara i politička ubistva smatrala svojim zadatkom. Zašto je to radio? Njegov odgovor je u suštini glasio: „Morali smo nešto da učinimo. Morali smo da delujemo!“

Probleme koji su svuda prisutni mnogi smatraju nepodnošljivim i misle da treba nešto učiniti protiv njih. Ogorčeni su jer siromaštvo i glad haraju na mnogim mestima, jer se u vladinim krugovima širi korupcija, industrija zagađuje vodu i vazduh, zločini se umnožavaju i rastu kao lava, životni standard opada, inflacija sve brže napreduje a u naoružanje se ulažu ogromne sume.

Da, naš svet je nesavršen i po svemu sudeći mnogo bi trebalo da se menja. Ali niko nije u stanju da to promeni. Zbog toga neki postaju cinični ili ravnodušni. Drugi se opet „odmeću od svega“ priključivanjem hipicima ili uzimanjem droga. Pojedini se angažuju za političke ili humanitarne ciljeve. Često se frustracije „penju“ do demonstracija, izgreda, revolucija ili terorističkih akcija koje smo spomenuli u uvodu.

Na žalost mora da se prizna da ni jedna od ovih reakcija ne dovodi do trajnog poboljšanja. Istina je da su revolucije i reforme u pojedinim zemljama prolazno dosta toga izmenile ali u opšte stvari se loše odvijaju. Mi i nadalje trpimo zbog korupcije, nepoštenja, inflacije, naoružavanja, zagađivanja okoline, siromaštva i bezbrojnih drugih zala.

U takvoj situaciji može čovek i drugačije da reaguje. To može da se uradi na realan i praktičan način koji će da prouzrokuje trajne promene na dobro. Čovek koji je posedovao tu osobinu koja je danas sve ređa izabrao je tu metodu. To je Isus Hrist, a pomenuta osobina je potpuno poverenje u Boga.

Isusova metoda

Mnogi od današnjih problema postojali su već u Isusovo vreme i on ih nije omalovažavao. Njegova poređenja otkrivaju da je znao kako je siromašnima bilo teško da dođu do svog prava i kako je prosjakov život mogao da bude nedostojan (Luka 18:2—5; 16:20, 21). Često je bio „ganut milosrđem“ gledajući šta se dešava običnom narodu. Takođe je stalno osećao zlostavljanje i uskogrudnost vladajuće klase svog vremena.

Kako je na to reagovao? On nije postao ciničan, niti je okretao leđa žalosnoj situaciji „bežeći od svega“. Takođe nije postao nasilan ili revolucionar. Jednom je narod hteo da ga postavi za kralja ali on to nije dopustio (Jov. 6:14, 15).

Isus se uzdao u Boga. Znao je da čovek pomoću političkih promena—čak i kada se one sprovode sa najboljim namerama—nije u stanju da reši ljudske probleme jer pravi razlog svih tih problema leži van domašaja političara. Čak u smrtnoj opasnosti nije pozvao svoje sledbenike da se okupe kako  bi ga spasavali, nego je predavši se u ruke svog Oca rekao: „Ne moja, nego tvoja volja neka bude“ (Luka 22:42).

Isus je pričao o Božjem carstvu i rekao da je ono jedino rešenje problema. To ne znači da nije pomagao ljudima u nevolji. Često je lečio bolesne koji su zbog svoje bolesti osiromašili. U dva slučaja je pokazao ljudsku dobroćudnost nahranivši mnoštvo ljudi (Mar. 10:46—52; 6:35—44; 8:1—9). Ali naročitu važnost je pridavao objavljivanje Božjeg carstva. Biblija izveštava: „Tada je obilazio po svoj Galileji, poučavao u njihovim sinagogama, propovedajući vijest o Carstvu“ (Matej 4:23).

Šta je postigao

Čemu je sve to koristilo? Pridonelo je trajnom rešavanju ljudskih problema. Isus je znao da postoje određene prepreke koje onemogućavaju da ljudi u sadašnjem poretku zadovoljavajući poboljšaju svoju situaciju. Svojim načinom života pokazao je da veruje da će Bog u određeno vreme i na njegov način da odstrani te prepreke. Koje su to prepreke?

Jedna od tih prepreka je nesavršenost i grešnost čoveka. „Jer svi sagriješiše i izgubili su slavu Božju“ (Rim. 3:23). Sve dok je tako ljudi će da greše i umiru, među njima će da postoje nesloge i biće otuđeni od Boga. Sledeća prepreka je delovanje sotone i njegovih demona. Većina podcenjuje uticaj koji sotona vrši na ljude. Neki čak sumnjaju u njegovo postojanje. Isus ga je označio „knezom sveta“ (Jov. 14:30) Dok su ljudi nesavršeni i dok sotona utiče na njih ljudsko društvo će da obeležavaju sebičnost i druge loše osobine. Neispravno postupanje je kod ljudi toliko ukorenjeno da vodeći političari, koliko god bili iskreni, ne mogu ništa da promene u ovo poodmaklo doba.

Isus je objavljivao Božje carstvo zato jer samo to Carstvo može da dovede do zaista korisnih promena. Božje obećanje glasi: (Otk. 21:4).

„Prekide ratove do kraja zemlje“ (Ps. 46:10). Ne bi imalo smisla da se tome nadamo u današnjem svetu, ali pod Božjim carstvom će to da se dogodi. Temelji tom Carstvu će da budu „pravo i pravednost“ (Isaija 9:7). Samo Božje Carstvo je u stanju da iskoreni korupciju. Samo kroz to Carstvo će da se ispune reči „On (Bog) će otrti svaku suzu s njihovih očiju i smrti neće biti više, ni plača, ni vike, ni bolesti neće biti više“

Isus je pokazao nepokolebljivu veru u Boga propovedajući tu vest. Zašto? Zato jer je vera „tvrdo čekanje onoga čemu se nadamo“ (Jevr. 11:1). Isus je govorio o nečemu što će da se dogodi u budućnosti. Morao je nepokolebljivo da veruje da će Bog da ispuni svoje obećanje. To je zahtevalo da se Isus odrekne prednosti koje mu je pružao svet u kome je živeo i da podnosi mržnju i ruganje nevernika. To je takođe značilo da je morao da bude spreman da umre kao žrtva jer je Bog njegovom smrću hteo da slomi moć sotone, đavola, i da oslobodi čovečanstvo iz grešnog stanja (Jov. 1:29; Jevr. 2:14).

Isus je imao takvu veru. Znao je da „Bog nagrađuje one koji ga ozbiljno traže“ (Jevr. 11:6). Ispravnost njegovog verovanja i poverenja dokazana je vaskrsenjem iz mrtvih koje je potvrdilo na stotine svedoka. Sada vlada kao Kralj Carstva koga je objavljivao (Otk.11:15).

Odgovarajuća metoda

Isusova metoda je bila odgovarajuća jer se temeljila na poverenju da će Bog zauvek uspešno da reši mnoge probleme sa kojima ljudi moraju da se bore. Da li ta metoda i danas odgovara?

Sasvim sigurno. Mnogi koji su isprobali druge metode uvideli su da je dobra samo ova. Primera radi navodimo mladog čoveka koji se ubrajao u vodeće članove studentskih demonstracija. Razočaran zbog korupcije koju je primetio u svojim krugovima počeo je da uzima drogu. Posle svega je čuo za „dobru vest o carstvu“. Uvideo je da je ona bila to što je tražio. Sada smatra da je najvažniji zadatak u životu da govori ljudima o Carstvu koje je već Isus objavljivao (Mat. 24:14).

Kao Isus tako se i pravi hrišćani trude kad god im je moguće da čine dobro svojim bližnjima. Oni svoje pouzdanje u Boga pokazuju na taj način što nastoje da u svom životu primenjuju biblijska temeljna načela. Kad imaju probleme uzimaju Bibliju jer je ona od Boga dolazeća smernica. Uzdaju se da će njihov nebeski otac da bdi nad njima u sadašnjem nesigurnom svetu. Hrišćani neprekidno doživljavaju ispunjenje Isusovog obećanja: „Nego ištite najprije carstva Božijega i pravde njegove, i ovo će vam se ove dodati“ (Mat. 6:33).

Iskreno su uvereni da će Bog uskoro da učini kraj pomutnji i nevoljama u svetu i to kroz svoje Carstvo. S punim poverenjem se mole: „Da dođe carstvo tvoje“, i na temelju tog poverenja dobijaju „mir Božji koji nadilazi svaki razum“. Kao i Isus i oni su  radosni da se odreknu nekih prednosti u ovom svetu da ne bi izneverili svoju nadu na baštinu pod Carstvom (Mat. 6:10; Fil. 4:7).

Na nepravednosti, koje primećuju, ne uzvraćaju nasiljem. Oni ne kažu u očajanju: „Trebalo bi da se konačno nešto učini protiv toga!“ Oni znaju da se protiv toga već nešto čini. Ono što danas vide daje im sigurnost da će Božje namere da se slavno obistine.