Zašto je dojenje najbolje?

VEĆ godinama među ženama zapadnih zemalja dojenje nije više uobičajeno. Ipak dečiji lekari se sada trude da uvere majke da je dojenje bolje za dojenčad. U zemljama u razvoju se takođe sve više dojenčadi othranjuje veštački.

Napreduje li dobro dete, othranjeno „flašicom“? Zašto su opet počeli „da privikavaju“ majke na dojenje iako je do sada bilo u modi dojenčetu davati hranu iz flašice? Ispitani odgovori na ta pitanja mogu da pomognu majkama da se odluče za najbolji način prehranjivanja svoje dece.

JOŠ pre 100 godina su skoro sve majke dojile svoju decu. Tako je rađeno hiljadama godina. Hranjenje drugom hranom je počelo tek odbijanjem od dojke.

Pošto su danas mlade žene u zapadnim industrijskim zemljama mahom zaposlene praktičnije im je da decu othranjuju ’flašicom’. Pored toga neki smatraju da je dojenje zaostalo.

U zemljama u razvoju je takođe sve više dece koju othranjuju’flašicom’. U bolnicama prima dojenčad hranu iz flašice rutinski jer je to sestrama zgodnije.

Ipak, u zemljama u razvoju još uvek veći broj dojenčadi majke othranjuju isključivo dojenjem ili pak samo delimično. Majke koje stanuju u gradovima mogu svoje dete dojiti ujutro ili uveče. Preko dana, dok su na poslu, dete dobija hranu iz flašice od starije sestre ili neke rođake.

 Pošto se hrana u flašicama ili kaša često priprema iz nepasterizovanog mleka neki smatraju da bi bilo bolje da majke nauče da othranjuju decu sa pripremljenom hranom. Ali tu se takođe pojavljuju problemi.

Higijenski problemi

Nepobitno je da siromaštvo utiče na zdravlje stanovništva. Nedostatak sanitarnih uređaja i zdravstvene zaštite, hrane i besprekorno čiste pitke vode su u stvari uzroci oboljenja i smrtnosti dojenčadi. Kada se u zemljama gde vladaju takvi uslovi dojenčad u sve većoj meri veštački othranjuje povećava se opasnost infekcije ukoliko posuđe i pribor za pripremanje hrane nisu sterilni (očišćeni od bakterija).

U odnosu na hranjenje flašicom, dojenje smanjuje opasnost od infekcije. Zbog toga je jedan lekar iz Venecuele, otkrivši da u toj zemlji godišnje umire 10 000 dojenčadi radi katra želuca ili creva i zbog upale pluća napisao: „Dojenjem su deca sačuvana od tih bolesti“. U Indiji je takođe utvrđeno da je smrtnost dece koju othranjuju ’flašicom’ skoro osam puta veća nego smrtnost dece koja su dojena. Do toga dolazi pre svega zato jer se prilikom pripremanja hrane za dojenčad ne pazi na higijenu. Postoji još jedan faktor—majčino mleko bebu bolje zaštićuje od bolesti.

Zaštita od bolesti

Dete dolazi na svet koji je pun bolesti i u početku nije u stanju da se samo brani od njih. Majčino mleko pruža zaštitu pomoću takozvanog kolostruma (prvo mleko). Ono se izlučuje u prve dane nakon porođaja. To je žućkasta tečnost koja je zasićena antitelima (sama se stvara u telu kao zaštita od bolesti) i proteinima koji mogu dete nekoliko meseci da štite od određenih bakterija.

Samo majčino mleko je takođe obogaćeno antitelima i hemijskim supstancama kore uništavaju štetne bakterije i viruse. Osim toga dojenče je zahvaljujući proteinima zaštićeno od alergija. Grejanjem mleka radi pripreme hrane za dojenče uništava se jedan deo zaštitnih supstanci. Zato detetu, koje je othranjeno ’flašicom’, nedostaje potrebna zaštita.

Idealno zadovoljene potrebe za hranom

Majčino mleko takođe sadrži potrebne supstance u ispravnoj količini i sastavu. Tako dete dobija minerale, vitamine i druge supstance bez opterećivanja i prenatrpavanja njegovog osetljivog sistema za varenje. Majčino mleko se lako vari.

Navešćemo nekoliko primera: majčino mleko sadrži slabu koncentraciju gvožđa a dečje telo ga prihvata srazmerno više nego gvožđe iz kravljeg mleka.

Tako dete ipak dobija potrebno gvožđe u prvih šest meseci života. Ako bi gvožđe bilo zastupljeno u jačoj koncentraciji spojilo bi se sa određenim zaštitnim proteinima majčinog mleka, a oni onda ne mogu više da vrše svoju antibiotičku funkciju. Istraživači pretpostavljaju da slaba koncentracija gvožđa pridonosi da su dojenjem deca manje prihvatljiva za razne infekcije creva. Jača koncentracija pogodovala bi povećanju supstanci koje prouzrokuju infekcije.

Kolostrum sadrži jaku koncentraciju belančevina i drugih supstanci koje pomažu rast. Pretpostavlja se da one pomažu u razvijanju sluzokože u crevima i unapređuju odbranu protiv određenih smetnji u želucu i crevima.

Dojenčadima je potrebno mnogo masnoće koja daje energiju i potpomaže normalni rast. Majke imaju u svom mleku masnoću koja se lako absorbuje bez dodatnog vitamina E. Deci koju othranjuju veštački, treba davati taj vitamin. Za vreme dojenja mleko koje dete dobija je sve hranljivije. Tako se sprečava da se dete ne prejede i to ga štiti od gojaznosti. Čak i kasnije deca koja su othranjena dojenjem su u manjoj opasnosti od gojaznosti.

Majčino mleko sadrži mnogo holesterina. Pretpostavlja se da igra važnu ulogu u razvijanju nervnog tkiva, tkiva tela i žučne kiseline kod deteta. Zbog veće količine holesterina telo deteta dobija preduslove da kada odraste holesterin ne dovede do arterioskleroze jer ga telo rastvara.

Druge prednosti

Sve što smo naveli govori da veštačko prehranjivanje nije najbolje. Ono je praktičnije za majku i osoblje bolnice. Trgovina sa proizvodnjom  hrane za bebe je za proizvođače vrlo unosan posao. Ali dete je ’ostalo praznih ruku’.

Novine Sandi Skeč objavile su članak jednog psihijatra iz Nigerije kojim skreću pažnju i na druge prednosti dojenja. U njima piše: „U današnje vreme mnoge majke najviše brinu za telesni razvoj svog deteta. One kupuju najbolju hranu koja je na raspolaganju i odmah nakon porođaja počinju sa njom da hrane dete. Tu previđaju posebno uživanje koje dojenje pruža majci. Ono zadovoljava i unapređuje prisnost između majke i deteta.”

Prisni odnos između majke i deteta mnogo doprinosi njegovom duhovnom i duševnom razvoju. A ono što majka doživljava prilikom dojenja je izvor sve većeg zadovoljstva. Tako se osposobljava da bude ljubazna majka—od rođenja pa dok dete ne odraste.

Još jedna prednost je to što se za vreme dojenja usporava sazrevanje jajne ćelije i tako dolazi do prirodnih pauza između jedne i druge trudnoće. Osim toga određeni hormoni koji igraju ulogu kod stvaranja mleka prouzrokuju da se materica brže vraća u normalno stanje mirovanja, a naslage masnoće koje su se formirale za vreme trudnoće izgube. Tako majka opet dobija svoj raniji stas.

Njujork Tajms od 8. jula 1979. g. izveštava da je „dojenje u neku ruku zaštita protiv raka na dojkama“.

Sve to ukazuje na veliku mudrost Stvoritelja koji je tako stvorio ženu da može sama da hrani svoje dete. Tu se radi o mudrosti koja mnogo nadmašuje mudrost koju poseduju dve generacije proizvođača hrane za bebe (1. Mojsijeva 1:27, 28; Psalam 139:13—16).

Navedeno sigurno ne znači da sa dojenjem nisu takođe povezani problemi ili opasnosti. Majčino mleko može da bude otrovno. Kada majke uzimaju određene lekove onda se oni u tragovima javljaju u mleku. Ako hrana koju uzima majka sadrži pesticide (hemijska sredstva za uništavanje bolesti biljaka) mogu u mleku da se nađu rastvori tih hemikalija.

Treba misliti i na to da majčino mleko nije sasvim besplatno. Majka mora da se dovoljno hrani kako bi imala u dovoljnoj količini zdravo mleko. Novac koji troši za nabavljanje hrane za dojenče može da koristi da sama jede zdravu i dobru hranu.

Naravno, potrebno je da se dojenje nauči. Većini žena to nije teško ukoliko su spremne da doje i ako ih drugi podupiru i hrabre. Kada dete sisa majčin mozak dobija naređenje da luči hormone koji pospešuju tečenje mleka. Što se više majka privikava na dojenje to će bolje to da funkcioniše.

Odmerimo li sve teškoće i prednosti—koja metoda prehranjivanja dojenčadi je najbolja? Najčešće prirodna metoda. Majka dojenjem samo ne hrani dete nego radi ono najbolje što može za njega.

[Istaknuti tekst na 14. strani]

Smrtnost dece koju othranjuju ’flašicom’ je skoro osam puta veća od smrtnosti dece koja su dojena

[Istaknuti tekst na 15. strani]

Majčino mleko je obogaćeno antitelima koja uništavaju štetne bakterije i viruse