Da li evangelisti pronose jasan glas?

SVETOM već odzvanjaju udarci kopita četiri jahača apokalipse“, izjavio je predstavnicima štampe popularni američki evangelist Bili Graham. „Mi živimo u vrlo opasnom vremenu“, nastavio je. „Događaji u svetu slede naglo jedan za drugim“.

Okolnost da živimo „u vrlo opasnom vremenu“ navela je Bili Grahama da u razdoblju od 12. do 21. jula 1983. održi konferenciju u Amsterdamu. Preko 3.000 učesnika kongresa evangelista, pripadnika 30 različitih denominacija došlo je iz 133 zemlje. Cilj kongresa bio je poučiti evangeliste kako da ubrzaju evangelizaciju u celom svetu. Ali, na koji su način bili „poučeni“? Da li je kongres možda doprineo hrišćanskom jedinstvu? Da li je objavio neku određenu vest?

U preko 100 radnih grupa obrađivane su teme sa područja javnog govora, jezika i zemljopisa. Posebno je bila istaknuta potreba za boljim metodama pridobijanja ljudi. Najdelotvornija metoda evangelista još uvek je organizovanje „masovnih sastanaka za buđenje“. Zato je na nekim seminarima bilo mnogo govora o modernim pomoćnim tehničkim sredstvima, kao što su televizija, radio i film. Jednom velikom delu evangelista, koji potiču iz zemalja takozvanog trećeg sveta, a sačinjavali su oko 70 posto delegata, ne stoje na raspolaganju takva tehnička pomoćna sredstva. Zato je neki propovednik iz Zaira rekao kako on mora da ide iz sela u selo i od kuće do kuće da bi pozvao ljude na sastanak.

Alternativne metode propovedanja

Evangelistima je bilo predočeno da nije potrebno ići samo od kuće do kuće, nego da  postoje i neke druge ugodnije metode. „Pozovite na ručak direktore preduzeća i političare“, rečeno im je. Time se želi navesti ugledne osobe da „prihvate Hrista“, a potom treba pokušati preko njih pridobiti mase.

Evangelist Edi Vokser, zadužen za sportiste rekao je učesnicima jedne radne grupe, kako bi u slučaju da se pridobije neki vrhunski sportista, postojale neograničene mogućnosti da se proslavi Bog pred milionima, čak pred milijardama televizijskih gledalaca. On je izvestio na koji je način Nigerijanac Nduka Odizor postigao svoj uspeh na teniskom prvenstvu u Vimbldonu 1983. godine. Vokser je rekao: „Potom je dao svedočanstvo tom prema jevanđelju hladnom narodu. U svim intervjuima koje je Odizor dao novinarima, televiziji ili radiju, objasnio je stanovništvu te zemlje — kao i velikom delu ostalog sveta — da svoj uspeh u tenisu zahvaljuje Bogu i Isusu.“

Pribavljanje potrebnog novca

Nikakvo čudo da je pribavljanje potrebnog novca bilo daljnja važna tema u diskusijama, a stručnjaci s tog područja dali su mnoga uputstva. Tema „prilozi“ razvila se u takvo sporno pitanje da se argentinski evangelist Luis Palau osetio naveden da kaže: „Evangelisti gledaju požudno na novac, da bi ga upotrebili za ispunjavanje sopstvenih želja“. Dodao je: „Mi volimo ugodan život. To nije neispravno. . ., ali kušnja u vezi s novcem oborila je već mnoge propovednike.“

Kuda treba dovesti obraćene

Jedno od verovatno najtežih pitanja s kojima se trebalo pozabaviti na kongresu bilo je, kuda dalje kad evangelist nekoga obrati? Prema Grahamu, svrha svega što je rečeno u nekoj propovedi je navesti slušaoca da se u srcu odluči za Hrista. A što potom, kada se neko „u srcu“ odlučio „za Hrista“? Biblija spominje skupštinu živoga Boga, „stub i podlogu istine“ (1. Tim. 3:15, NS). Ali, gde se ona nalazi? Na konferenciji je jednostavno ponovljena nezadovoljavajuća pobuda da se ljudi nakon obraćenja vrate natrag u crkvu kojoj sami daju prednost. Ali, Graham je jednom prilikom prekorio baš te crkve, rekavši da su „nejedinstvene i smetene, posebno obzirom na evangeliziranje, na vest, metode i rezultate“. Čak je objasnio: „Mi ne smemo da reskiramo nejedinstvo ako želimo da utičemo na našu generaciju na način kako to Bog očekuje od nas“. Dakle, izgleda da je uloga jevanđeliziranja da se sakupe smetene „ovce“ a zatim ih dovesti na mesto gde vlada nejedinstvo i smetenost.

Isusove reči upućene evangelistima

Kada je Isus poslao svoje učenike na delo jevanđeliziranja on im nije zapovedio da pokušaju da deluju na mase, koristeći se uticajem uglednih osoba. Rekao je: „U koji god grad ili selo uđete, ispitajte ima li tu ko dostojan. . . Ulazeći u kuću zaželite joj mir“ (Matej 10:11—13, ST). Oni su morali da idu od kuće do kuće, što je kasnije radio i apostol Pavle (Dela ap. 20:20).

Isus im je objasnio šta treba da propovedaju. „A hodeći propovedajte i govorite: ’Približi se kraljevstvo nebesko’“ (Matej 10:7, NS). Obzirom na naše vreme Isus je objasnio: „Ova dobra vest o Carstvu propovedaće se po celoj nastanjenoj Zemlji za svedočanstvo svim narodima; i tada će doći kraj“ (Matej 24:14, NS). Danas je bezuslovno potrebno da ljudi čuju dobru vest o Božjem Carstvu, kao o jedinoj nadi za čovečanstvo. Ipak, na konferenciji nije bila poklonjena dostojna pažnja ni metodi, a ni vesti za koju se Isus zalagao.

Nejasan glas

Tako nažalost ni konferencija u Amsterdamu nije doprinela ujedinjenju sveta. Umesto da su bili poučeni kako da ’ispravno rukuju Rečju istine’, evangelisti su poučeni o tome kako da sakupe novac, kako da proizvode filmove (2. Tim. 2:15, NS). Zato ne iznenađuje da ti evangelisti hrišćanstva nemaju jedinstvenu vest za čovečanstvo. U najboljem slučaju oni svojim nastojanjima daju samo prolazno malo podstreka svojim slušaocima. I dok Bili Graham i njegovi ljudi govore kako su crkve „nejedinstvene i smetene“ oni sami nemaju ništa bolje da ponude. Kako su samo istinite reči apostola Pavla: „Ako truba daje nejasan glas, ko će se spremiti za borbu?“ (1. Kor. 14:8)

Ipak, moguće je čuti jasan poziv na jedinstvo, koji šire pravi evangelisti, o čemu ćemo govoriti u sledećem članku.