Mladi ljudi pitaju. . .

Da li je ples samo bezazlena razonoda?

PLES možemo smatrati darom našeg Stvoritelja, koji nam omogućava da izrazimo radost. U stara vremena su njegovi obožavaoci pevali i ’veselili se u kolu’ (Jer. 31:12, 13). Ples može predstavljati promenu i ugodnu razonodu. U Isusovom poređenju o izgubljenom sinu izražena je „pesmom i igrom“ radost zbog povratka sina (Luka 15:25).

„Ali, kako je sa brzim plesovima?“ pitaju neki omladinci, imajući određeno opravdanje za to. Na primer, iz Biblije saznajemo da je David, nakon što je zavetni kovčeg donesen u Jerusalim, ’igrao iz sve snage’ (2. Samuilova 6:14, ST). David je verovatno plesao jako brzo i živahno, ali ne i neobuzdano. Možemo li reći da su svi brzi plesovi pristojni  ili bezazleni? Ne, postoji razlog za opreznost. Muzika ima moć opijanja.

Ne dopusti da te opije

Dobro je organizovati zajedničko druženje, da bi se provelo zajedno nekoliko lepih sati, ali i u takvim prilikama preporučuje se biti suzdržljiv. Apostol Pavle je pozvao hrišćane prvog veka: „Da hodimo pošteno kao po danu: ne u žderanju i pijanstvu, ne u kurvarstvu i nečistoti, ne u svađanju i zavisti“ (Rimlj. 13:13). On je to, nesumnjivo govorio zato jer su se paganske svečanosti u stara vremena odlikovala pijanstvom, izazovnim plesovima i divljom razuzdanošću.

Vekovima pre Sokrat je opisao te razuzdane gozbe na kojima su se žene „predavale žestokom uzbuđenju praćenom muzikom i glasnim dozivanjem Boga. . . . Muškarci su popuštali sličnom poroku, slaveći po ulicama bučne orgije uz zvuke cimbala i bubnja“. Zato su prvi hrišćani morali da paze da njihovo zajedničko druženje ne bi odražavalo takav duh. Upozorenje apostola Pavla da se izbegavaju „razuzdane gozbe“ važi još i danas, jer u takvim prilikama ljudi često budu opijeni muzikom, pri čemu igraju ulogu takođe droga i alkohol. Zato moraju omladinci da paze da prilikom zajedničkog druženja sa drugima budu suzdržljivi, da se ne zaborave u muzici. Biblijski savet glasi: „Budite trezni i bdijte“ (1. Petr. 5:8, ST).

Čak i ljupki — ili u najmanju ruku pristojni — plesni pokreti mogu se izvoditi izazovno. Uvek treba biti oprezan kod plesa koji se ističe telesnim pokretima, koji kod tebe ili kod drugih mogu pobuditi erotske požude, čime bismo prekoračili granicu hrišćanske pristojnosti.

Džon je na primer rado igrao na strastven način i sada priznaje da su neki plesovi u kojima je ranije sudelovao pobuđivali strast. On priča: „Sećam se da me je polno uzbuđivalo kada sam igrao određeni ples, ili posmatrao ostale kako plešu“. Pošto je sada toliko razuman da se čvrsto drži hrišćanskih temeljnih načela, on više ne igra takve plesove.

I vrsta muzike uz koju plešemo igra određenu ulogu. Muzika brzog ritma može se, doduše, nekome dopasti, ali, da li je treba slušati zaglušujućom jačinom da bi se moglo uživati u njoj? Da li je razumno neprekidno slušati takvu muziku? Izgleda da je neprekidan, brzi ritam muzike već mnogo puta doprineo tome da se zajedničko druženje pretvori u „razuzdanu gozbu“.

Polagana muzika

Igre uz polaganu i nežnu muziku mogu takođe da predstavljaju opasnost. Bil i En su to shvatili na svadbi jednog prijatelja. En objašnjava: „Često je uz prigušeno svetlo svirala lagana, romantična muzika. Podijum za igru je bio pun parova — bilo je tu i tinejdžera — koji su igrali tesno pripijeni jedni uz druge.“ Bil je dodao: „Neki su zagrljeni stajali na mestu, ne mičući se ni za korak“.

Zna se da je dovoljno dotaći osobu drugog pola, da bi se pobudila jaka telesna želja. Zato očigledno nije preporučljivo nekoga čvrsto zagrliti dok svira romantična muzika. Da li je to onda bezazleno ili razumno činiti i kada ne svira muzika? Da li je takvo ponašanje preporučljivo u javnosti, čak ako se radi o bračnom paru? Ali, ako se ipak odlučiš za igru uz laganu muziku, budi svestan mogućih opasnosti. Neki su počinili kurvarstvo nakon što su bili telesno uzbuđeni igrajući strastveno neki ples.

Ne igra ulogu samo ritam

Misli i na sledeće: u muzici nije odlučujući samo ritam. Uz ritam često idu uvredljivi, ako ne čak i pornografski tekstovi. Ne događa se retko da muzika praćena prljavim rečima ulazi lako u uvo, a ritam joj je poguban. Možeš li igrati uz takve pesme, a ipak gajiti bezazlene i dobre misli?

Jesi li već čuo neku pesmu, pa iako ti se nije posebno svidela, kasnije si pevušio, bilo melodiju, bilo tekst. Tvoj mozak upija informacije koje bi ponekad bilo bolje zaboraviti. Predstavi sebi kakvo delovanje imaju nemoralne reči umotane u ljupku melodiju jakog ritma, koje se stalno ponavljaju (što je tipično za neke moderne muzičke komade), pa ćeš razumeti zašto je opasno igrati uz takvu muziku. To može da ide  tako daleko da ćeš pevati reči zato jer su se neizbrisivo urezale u tvoje misli i srce.

Da li ćeš plesati?

Naš ljubazni Stvoritelj želi da smo mi srećni, a opuštanje doprinosi već odavno čovekovoj sreći. U Bibliji čitamo: „A gradski će se trgovi ispuniti dečacima i devojčicama koje će igrati“. Osim toga ona kaže da ima „vreme igranju“ (Zahar. 8:5; Prop. 3:4).

Ali, kao što smo videli ples nije uvek bezazlena razonoda. Kao u prošlosti, tako se i danas često pleše na način koji pobuđuje polne strasti, navodeći neke na nemoral. Zato je na mestu pitanje: „Da li ćeš plesati?“

Neki će odlučiti da ne plešu, jer su upoznali moguće opasnosti — štetan uticaj sveta, a možda i lično naginjanje da budu takoreći opijeni ne baš bezazlenim plesovima. I kao što se neki uzdržavaju od alkoholnih pića — ne zato što su ta pića sama po sebi loša — nego zbog štete koja bi mogla da proizađe iz pijenja, tako mogu neki iz sličnih razloga razumno odustati od plesanja. Ali, ti možda misliš da se može plesati u ugodnoj atmosferi prema dobro izabranoj muzici, i da to doprinosi radosti i zadovoljstvu bez nekih loših posledica. Ako si maloletan treba da slušaš svoje hrišćanske roditelje i poštuješ njihove želje (Efescima 6:1—3).

Nekada su omladinci uglavnom učili da plešu od svojih roditelja ili od drugih odraslih osoba. Često je jedan naraštaj prenosio određene plesove na sledeći. Naš Stvoritelj je jednom rekao Izraelcima: „Devojke će se veseliti u kolu, mladi i stari zajedno“ (Jerem. 31:13, ST). To je verovatno bilo sudelovanje u grupnim plesovima, na primer u „kolu“ (Sudije 21:21; Psalam 150:4). I danas se mogu omladinci i stariji ljudi radovati zajedničkom igranju.

U mnogim zemljama su još uvek omiljeni grupni plesovi. U SAD postoji Skver dans, ples koji može pričinjavati veliku radost, jer uključuje sudelovanje mladih i starih. Kod Meksikanaca je omiljena rašpa, a Grci još i danas rado igraju svoja kola. Zašto da, kad priređuješ gozbu, na kojoj će se igrati, ne pozoveš svoje roditelje ili nekoga od starije generacije? Možda ti oni mogu pokazati neke plesne korake, pa će ti plesanje sa njima pričinjavati zadovoljstvo.

Stariji ti mogu pokazati neke plesove iz svoje mladosti. Ako bi bili prisutni roditelji i ostale uvažene osobe, tada se neće razviti raspoloženje, koje bi gozbu pretvorilo u orgije. Daj prednost sastajanju u privatnom stanu i pozovi celu porodicu. Odbaci svu pogubnu muziku i pesme sablažnjivih tekstova! Budi umeren u zabavljanju, kako ti ono ne bi oduzimalo previše vremena i pažnje. Ako budeš uvažavao te savete, moći ćeš da se raduješ plesanju, jer će ono tada zaista biti bezazlena zabava.

[Istaknuti tekst na 17. strani]

Plesanje uz polaganu, romantičnu muziku može pobuditi nemoralne želje, ako neko pleše suviše tesno pripijen uz svog partnera

[Slika na 17. strani]

Prilikom zajedničkog druženja mogu se mladi i stari hrišćani radovati grupnom plesu.