Jedinstvo koje Bog odobrava

DO SADA smo se bavili osmatranjem nekih od mnogobrojnih nastojanja da se čovečanstvo ujedini posredstvom religije. Videli smo da je ekumenski savet crkava nejedinstven u mnogim pitanjima, pa zato nije u stanju da objavi vest sa jasnim i jedinstvenim pozivom. Zašto promašuju takva nastojanja u pravcu postizanja jedinstva?

Prvenstveno zato, jer se jedinstvo za kojim se teži svodi samo na jednu ili dve organizatorske tačke — većinom je to rezultat kompromisa između pojedinih crkvenih gledišta. Takođe se nastoji da se ujedine crkvene grupe, a ne hrišćani kao pojedinci. Članovi tih grupa često su mnogo nejedinstveniji međusobno, nego same grupe koje bi trebalo dovesti do jedinstva. Pa čak kada bi se postigla saglasnost u jednoj ili dve tačke, to još izdaleka ne znači da su milioni članova dotičnih crkava jedinstveni u mislima, gledištu i postupcima. To nije jedinstvo koje Bog odobrava.

Jedinstvo o kom je učio Isus Hrist

Dok je boravio na Zemlji Isus Hrist je govorio da svi moraju da obožavaju njegovog Oca „duhom i istinom“ (Jovan 4:23, 24, NS). Te reči ukazuju na daleko obuhvatnije jedinstvo, nego što je to spoj različitih crkava, ili jedinstvo postignuto obzirom na jednu ili dve tačke. On je rekao svojim učenicima: „Ja sam čokot a vi loze. I koji bude u meni (u zajednici sa mnom, NS) i ja njemu (u zajednici s njim, NS), on će roditi mnogi rod; jer bez mene ne možete činiti ništa. Ako ostanete u meni (u zajednici sa mnom, NS) i reči moje u vama ostanu, šta god hoćete ištite, i biće vam. Ako zapovesti moje uzdižete ostaćete u ljubavi mojoj“ (Jovan 15:5, 7, 10). Isus nije govorio o površnom jedinstvu, nego je rekao da učenici moraju usvojiti njegove reči i držati sve njegove zapovesti.

Zar nije Isus objasnio da njegovi sledbenici ne smeju da budu deo sveta (Jovan 15:19), da treba međusobno da se ljube, kao što je on njih ljubio (Jovan 13:34, 35), da ne smeju da budu nepošteni ni nemoralni (Matej 5:28 Marko 7:21—23), i da moraju ići na uska vrata i ostati na tesnom putu, ako žele da dobiju život? (Matej 7:13, 14). Može li neko ozbiljno da tvrdi da samo deo crkvenih opština koje teže za jedinstvom, postupa po tim Isusovim rečima? Preduslov za jedinstvo meću ljudima je jedinstvo sa Isusom Hristom i saglasnost sa njegovim rečima. Možda će sada neko primetiti: Pa je li takvo jedinstvo uopšte moguće? Biblija odgovara potvrdno na to pitanje, jer ono je postojalo u hrišćanskoj skupštini prvog veka.

U veče pre svoje smrti Isus se molio svom nebeskom Ocu za svoje sledbenike, rekavši: „Posveti ih istinom; tvoja je reč istina. Molim da bi svi bili jedno, tako kao što si ti Oče u zajednici sa mnom i ja u zajednici s tobom, da i oni budu u zajednici s nama, kako bi svet verovao da si me ti poslao“ (Jovan 17:17, 20—23, NS). Zahvaljujući delovanju Reči Božje i svetog duha na Isusove sledbenike, to je jedinstvo postojalo sve čvršće.

Prva hrišćanska skupština je bila jedinstvena

Prvi učenici Isusa Hrista bili su ujedinjeni na taj način što su bili poučavani od apostola (Dela ap. 2:42). Isus je zapovedio svojim sledbenicima da učine učenicima ljude iz svih naroda, što je značilo da njihovo jedinstvo treba da prelazi okvire državnih granica, kao i rasne prepreke (Mat. 28:19, 20). Zato se moglo reći za prve hrišćane: „Nema tu više ni Jevreja ni Grka, nema više ni roba ni slobodnjaka; nema više ni muškog ni ženskog; jer ste vi svi j e d n o u zajednici sa Isusom Hristom“ (Galatima 3:28, NS).

Svi su prvi hrišćani imali istu predstavu o Bogu, svi su poznavali Božje ime i njegovu nameru (Matej 6:9, 10; Rimlj. 10:13; 1. Petr. 3:10—12; 1. Jov. 4:8—10), takođe su svi imali isto gledište obzirom na svet (2. Kor. 4:4; Jakov 4:4; 1. Jov. 2:15—17; 5:19, 20). Obzirom na moralno vladanje svi su zastupali gledište kao Petar, koji je pisao: „Kao što je svet onaj koji vas je pozvao, postanite i sami sveti u svemu življenju“ (1. Petr. 1:14—16; 2:12, ST). Dakle, u hrišćanskoj skupštini prvog veka vladalo je sveobuhvatno jedinstvo. Ti hrišćani su bili opomenuti da budu „jedinstveni“ u govoru, „primerno sjedinjeni u istom razumu i istim mislima“ (1. Korinćanima 1:10, NS).

Neko bi sada mogao da kaže: „Bilo je to tako u ranim počecima hrišćanske skupštine, dok je još bila brojčano mala. Ali, tokom vremena kada postaju hrišćani mnogi iz drugih naroda rasa i kultura, stvaraju se velike razlike, što je uostalom i sasvim prirodno“. Ali, Isus je u svojoj molitvi rekao da će ljubav i jedinstvo meću njegovim sledbenicima biti dokaz da ih je Bog poslao i da su oni njegovi učenici (Jovan 17:20, 21; 13:34, 35). Razumljivo je da tako mora da bude i u slučaju sa pravim učenicima Isusa Hrista, koji će delovati u vreme svršetka u kom se mi upravo nalazimo.Činjenica je da takvo jedinstvo stvarno postoji među Jehovinim svedocima, čiji broj stalno raste.

 Pravo hrišćansko jedinstvo u naše vreme

Jehovini svedoci su ranije pripadali sasvim različitim religioznim zajednicama (neki čak nijednoj), ali sada su ujedinjeni jer obožavaju Boga kroz Hrista, i zato što se uticaj Reči Božje Biblije odražava jedinstveno na njihov život.

Svakome ko bi sad možda tvrdio kako to nije pravo jedinstvo, nego samo oblik sektaškog utvrđivanja različitih pravila, mi preporučujemo da tačno, kao pod lupom, osmotri delovanje Jehovinih svedoka u mestu gde stanuje, i da u tome bude što je moguće objektivniji. Tako će utvrditi da oni veruju na jedinstven način, da imaju istu predstavu o Bogu, da se drže istih moralnih normi, da gledaju na svet isto kao sva njihova braća u veri širom sveta, pri čemu nacionalnost, rasa, kao i ranije političke ili religiozne veze ne igraju nikakvu ulogu. Pošto oni slede Isusovu zapovest ne biti deo sveta (Jovan 15:19) njihovo jedinstvo se odražava i u ratno vreme.

Jedinstvo među Jehovinim svedocima nije rezultat spajanja različitih veroispovesti, nego je to jedinstvo pojedinaca. To je jedinstvo misli i postupaka, jedinstvo koje utiče na svaki deo njihovog života. Ono se temelji na njihovom nastojanju da najpre traže Božje Carstvo i njegovu pravednost (Matej 6:33). Jehovini svedoci mole: „Oče naš, koji jesi na nebesima, neka se sveti ime tvoje. Neka dođe Kraljevstvo tvoje“ (Matej 6:9, 10, NS). Te reči imaju za njih duboko značenje, jer daju da se sazna da će čovečanstvo jednom biti ujedinjeno i to posredstvom Božje nebeske kraljevske vladavine.

Mi želimo da podbudimo čitaoca da se uveri u to, time da uspostavi vezu s mesnom skupštinom Jehovinih svedoka i da poseti njihove sastanke. Osim toga Jehovini svedoci održavaju svake godine kongrese. Onaj ko poseti takve kongrese, kao i sastanke u kraljevskoj sali Jehovinih svedoka, taj postaje očevidac i učesnik jedinstva koje vlada među njima, jedinstva koje Bog odobrava.

[Slika na 9. strani]

Na sastancima Jehovinih svedoka možemo doživeti pravo, sveobuhvatno jedinstvo ljudi, koji su motivisani Rečju Božjom