MLADI PITAJU

Da li je rešenje problema u alkoholu?

Dioniz je kao omladinac bio posebno sramežljiv. Bilo mu je teško da vodi čak najobičniji razgovor. Ali, jednom je iskusio da je sve drugačije čim nešto popije. „Kad sam popio osećao sam se mnogo opuštenijim“. Zato je verovao da mu alkohol pomaže da savlada sramežljivost.

Ali, to nije samo Dionizovo iskustvo. Mnogi mladi ljudi piju iz sličnih razloga. A kako je s tobom? Nameravaš li da piješ alkohol? Ako da, zbog čega? Bilo bi dobro da odmeriš neke činioce pre nego što odgovoriš na to pitanje.

Misli na primer na svoje roditelje, jer sve što ti radiš utiče na njih. Zatim treba uzeti u obzir zakonske odredbe — da li si u starosnom dobu kada je dozvoljeno piti alkoholna pića. I još nešto: Iz svake odluke proizlaze posledice. Dakle, pre nego što se odlučiš kako i kada ćeš da piješ alkohol, treba pažljivo da odmeriš posledice, jer zloupotreba alkohola može imati posledice o kojima možda nisi razmišljao.

 Potreba za umerenošću

Niko ne može osporavati da umereno uživanje alkohola može biti od koristi. Čak u Bibliji čitamo da vino raduje srce čovečje i povećava užitak kod uzimanja obroka (Prop. 9:7). Takođe je dokazano da lagano, prirodno vino održava zdravlje (1. Tim. 5: 23). To se izgleda prvenstveno odnosi na starije osobe.

Ali, stavimo ruku na srce: Možeš li tvrditi da većina mladih ljudi pije umereno, da piju samo uz jelo kako bi povećali uživanje, ili da to rade iz zdravstvenih razloga? „Jednostavno je nezamislivo da bi grupa 15—godišnjaka sedela za stolom i prijatno se zabavljala, srčući svaki svoj martini“, rekao je Fred, mladi čovek koji je kao omladinac previše pio. Dodao je: „Mladi ljudi često žele da dožive pijano stanje“.

Naravno, ne zloupotrebljavaju svi omladinci alkohol na taj način. Kada je jedan izvestilac časopisa Probudi se! razgovarao o tome sa omladincima, bilo je mnogo onih koji su pili prvenstveno zato da bi bili „veseli“, ili da bi se opijali. Drugi su priznali da su posegnuli za alkoholom u želji da lakše reše svoje probleme, da bi bili hrabriji, ili da bi kao Dioniz svladali teškoće u komuniciranju. Da li treba kod takve zloupotrebe alkohola računati sa posledicama?

Zaposliti duh

Iskustvo je najbolji učitelj, tako glasi jedna poslovica. Iskustvo nije možda najbolji učitelj, ali je učitelj. Drugim rečima: Dok rasteš ti mnogo učiš iz iskustva. Tokom života, koji neizbežno donosi probleme sa sobom, učiš se da savladavaš teške situacije. To je izvanredno važno za zdrav duhovni razvitak.

Mogli bismo to predočiti na sledeći način: Telesna aktivnost je neophodno potrebna. Zar nisu rezultat kretanja, jaki mišići i dobro zdravlje? Isti princip važi za tvoj duh. I njega treba zaposliti. Ali, kako? Time da se sukobljava sa teškoćama koje te snalaze. Ali, isto kao što omlitave mišići tvog tela ako ih ne zaposliš, tako će omlitaviti tvoj duh, ako ne bude zaposlen. Tada će biti nesposoban da savlada svakodnevne probleme života. Zato je jako opasno posegnuti za alkoholom, da bi se izbegli problemi i neprijatne situacije.

To može potvrditi u uvodu spomenuti mladić Dioniz, koji kaže: „Mislim da mnogi mladi ljudi piju da bi našli olakšanje u pritiscima ili da bi zaboravili svoje probleme. Zato ih nikada ne nauče da savladaju. Jasno mi je da je i sa mnom bilo tako.“ Na koji način?

Setimo se kako je Dioniz mislio da će uz pomoć alkohola savladati sramežljivost. Rekao je: „Kada sam popio osećao sam se mnogo opuštenijim. Da li mu je alkohol stvarno pomogao da savlada svoju sramežljivost? „Kada je alkohol prestao da deluje, povukao sam se nazad u svoju puževu kućicu“, odgovorio je Dioniz. A kako je sada, godinama kasnije? Dioniz nastavlja: „Nikada nisam stvarno naučio da uspostavim kontakt sa drugima. Mislim da sam u tom pogledu zaostao“.

Isto važi obzirom na savladavanje stresa u opšte. Ako sada savladavaš stresne situacije samo uz pomoć alkohola, biće ti kad odrasteš, teško izaći na kraj u nekoj stresnoj situaciji.

Neka nam posluži za primer Joana, kojoj je u pubertetskom dobu alkohol predstavljao bekstvo od stvarnosti. S kakvim posledicama? Joana, sada 20—godišnjakinja priča: „Nedavno kada sam se našla u jednoj stresnoj situaciji, pomislila sam: ’Kako bi sada bilo lepo popiti nekoliko  gutljaja alkohola’. Misli se da alkohol pomaže da se lakše reši neki problem“.

Ono što su ispričali Dioniz i Joana saglasno je sa onim što su napisali dr. med. S. E. Gilov i dr. fil. L. Heneke u stručnom časopisu Nju Jork Steit Džernel ov Medisin (New York State Journal of Medicine): „Kada se uzimaju droge (alkohol je takođe droga) da bi se rasterali problemi — bilo problem u školi, u vezi sa obrazovanjem, možda problem nedostatka sposobnosti komuniciranja, ili problemi u međuljudskim odnosima — otpada nužnost da se naučiš da živiš sa takvim situacijama ili da ih savladaš. Nemir usledi tek kada osoba odraste, jer tada joj je često teško moguće da izgradi bliski odnos s nekim drugim, što znači da ostaje duševno izolovana“. Daleko je bolje suočiti se sa problemima i teškim situacijama.

„ . . .ali ga on ne uze“

U tom pogledu nema boljeg primera, prema kom bi se mogao ravnati, od primera Isusa Hrista. U poslednjoj noći svog zemaljskog života Isus je proživljavao teške stvari. Bio je izdan i uhapšen, da bi potom odgovarao pred duhovnim vođama Jevreja. Izveli su ga pred Pilata, zatim pred Iruda, da bi ga na kraju opet vratili Pilatu. I konačno, nakon što je celu noć proveo budan, predan je krvnicima, koji su ga trebali pogubiti na stubu (Marko 14:43 do 15:15; Luka 22:47 do 23:25).

Šta bi se dogodilo da je Isusu bilo u toj situaciji ponuđeno nešto što bi mu zamaglilo svest, sredstvo koje bi mu olakšalo da savlada tu posebno tešku situaciju? Baš to se dogodilo. Biblija izveštava: „I dovedu Isusa na mjesto Golgotu — što znači lubanja. Tu mu pokušaše dati vino pomiješano sa smirnom, ali ga on ne uze“ (Marko 15:22, 23, ST). Isus je želeo da ostane pri punoj svesti svog duha, želeo je da se dokaže u toj situaciji. Odbio je Isus ponuđeno mu vino, jer je sadržavalo omamljujući dodatak. Kasnije, kada su mu ponudili kiselo vino bez tog omamljujućeg dodatka, on je pio. Zašto? Da bi ublažio žeđ i da bi se ispunilo jedno biblijsko proročanstvo (Jovan 19:28—30; Psalam 69:21).

Ono što ti moraš da savladaš u vezi svojih problema i stresnih situacija, ne može uopšte da se uporedi s onim što je podneo Isus. Ipak, iz njegovog ponašanja izvlačiš dragocenu pouku. Umesto da tražiš pomoć droge (kao alkohola) kada se nađeš u stresnoj situaciji, kada imaš problema ili upadneš u neku stresnu ili pak konfliktnu situaciju, bilo bi bolje da se suočiš s time. Ako se uhvatiš u koštac sa životnim problemima, lakše ćeš ih rešiti. Tako ćeš se razviti u psihički stabilnog čoveka.

Ozbiljna je stvar kada odlučuješ kako ćeš i kada piti alkoholna pića. Ako odlučiš da ne piješ alkohol, ne treba radi toga da se osećaš nelagodno, niti treba drugima da se pravdaš radi toga. Imaš pravo da tražiš da te drugi poštuju radi tvoje odluke. Međutim, ako odlučiš da piješ alkohol, ako si u godinama koje dozvoljavaju uživanje alkohola, tada pij razumno i umereno.

[Istaknuti tekst na 32. strani]

Ako se uhvatiš u koštac sa životnim problemima, lakše ćeš ih rešiti

[Slika na 31. strani]

Alkohol može da ti pomogne da se osećaš opuštenim, alm samo prolazno

[Slika na 32. strani]

Ko se oslanja na alkohol neće nikada naučiti da savlada stidljivost